Драгољуб Раша Тодосијевић (Београд, 2.9. 1945 – Београд, 3.12.2024), један од кључних протагониста концептуалне уметности крајем 60тих и почетком 70тих година и једна од најзначанијих уметничких личности нашег времена преминуо је данас у Београду, стоји у објави Музеја савремене уметности у Београду.
Тодосијевић је допринео афирмацији нове уметничке праксе на простору Србије и некадашње Југославије.
Током седамдесетих година припадао је неформалној групи шесторо уметника окупљених око Студентског културног центра. Заједно са Марином Абрамовић, Ером Миливојевићем, Зораном Поповићем, Нешом Париповићем и Гером Уркомом редефинисао је функцију, потребу и циљ уметности, уз то и њену форму и материјалност.
Тодосијевић у својим радовима, од акција, перфоманса, инсталација, слика и текстова развијао је радикалан политички дискурс. Једна од његових изјава: “Начин на који уметник поставља питање о уметности, јесте уметничко дело”, потврђује особену страну његове уметности.
Критичка интервеције, односно стално преиспитивање, аналитичност, директна политизација по Тодосијевићу су начин и сврха деловања у уметности. Аутор у својим радовима, још од првих акција и перформанса поред предмета користио је и речи, односно појмове и звучност непосредног говорног језика.
Употреба језика, у говорном или писаном облику, у неким од Тодосијевићевих радова, има изузетно широку симболичку улогу.
Тодосијевић кроз своју уметничку праску реализовао је цртеже, слике, графике, колаже, скулптуре, објекте, инсталације, перформансе, видео радове, плакате, програмске текстове и приче, па и групне изложбе ( “Уметност, Иронија, итд” до “Приватно-Јавно”). Was ist Kunst, Маринела Кожељ? (1978) представља ауторов амблематски рад и свакако један од његових најизвођенијих перформанса уопште, може се и рећи један од најзначајнијих радова у српској уметности двадесетог века.
Већ опште познате инсталације, “егземплари” као што су Gott Liebt die Serben (Бог воли Србе) или Schlafflage (Уснула застава) представљају синтагме и доприносе инверзији значења великих митских (националних) парола.
Једном приликом Тодосијевић је изјавио : “Када бих баш морао опишем себе самог, што је уистину један незахвалан задатак, рекао бих да сам ја пре свега европски уметник чији је рад састоји од тешког рударског копања по свести и подсвести, али и савести наше немилосне цивилизације. “
Тодосијевић је био један од међународно најактивнијих, најизлаганијих и уважених уметника из Србије. Музеј савремене уметности приредио је уметнику ретроспективу 2002. године под називом «Хвала Раши Тодосијевићу» (кустос Д.Сретеновић), такође учествовао је у бројним домаћим и колективним изложбама које је Музеј организовао.
У Српској књижевној задрузи округли сто Српског покрета Његош: Његош и просвећеност
Тодосијевић је представљао Србију на 54. Венецијанском бијеналу 2011. године.
Његови радови се налазе у бројним домаћим и иностраним колекцијама, између осталих у Тејт Модерн у Лондону, париском Бобуру, Музеју модерне уметности у Стокхолму и др. Добитник је награде за животно дело Октобарског салона, Политикине награде, Награде града Београда, Награде Сава Шумановић, Награде Иван Табаковић и др.
Хвала Раши Тодосијевићу !
Музеј савремене уметности изјављује најдубље саучешће породици.
Извор: Данас
