Представљање књиге и трибина у организацији Српског привредног друштва Привредник и Вијећа српске националне мањине Града Загреба под називом „Свјетлуцање перојске лантерне“ одржат ће се у уторак, 16. септембра с почетком у 18 сати у Привредниковом дому у Загребу.
Књига архимандрита Данила Љуботине „Перој – тајна броја 77“ збирка је различитих докумената и свједочанстава о Пероју, истарском градићу у који су млетачке власти 1657. доселиле 77 обитељи из данашње Црне Горе. Њихови потомци језгра су тамошње православне заједнице, из које је дошао и Љуботина. Књига представља кратку, али и врло садржајну повијест мјеста. Уз помоћ повијесних докумената, новинских извјештаја и краћих есеја у које уплиће и властита сјећања, аутор непретенциозно, али и вјешто осликава панораму тог културолошки специфичног истарског градића.
Уз повијест мјеста, Данило Љуботина проговара и о питањима садашњости, залажући се за већу опћинску аутономију, те за заштиту локалних земљишта и некретнина од распродаје, што је изузетно важна борба у данашње вријеме које културу и заједницу подређује капиталу. Љуботина смјело стаје на страну друштва, насупрот појединачним интересима, што можемо тумачити његовим кршћанским свјетоназором, духовном вокацијом, козмополитским образовањем, али и његовом свијешћу о важности јавног добра за опстанак било које заједнице. Ауторски есеји Данила Љуботине у овој књизи писани су специфичним, сажетим стилом у кратким параграфима, између којих је пуно тога неизречено. Као да читамо Библију једне мале комуне.
Перојска химна пјевала се још од прије Првог српског устанка
И цијела књига је, баш попут Библије, мозаичне структуре – скуп повијесних списа, новинских чланака и особних сјећања. Истовремено, она представља дио ширег мозаика хрватске културне повијести, у којој Перој чини занимљив и вриједан каменчић. Мултикултуралност Еуропе, Хрватске, Истре и самога Пероја плод је стољећа ратова, прогона, присилних покрштавања и разарања, али и суживота, међусобне помоћи, уважавања, сталне обнове и насељавања рушевина. Књига Данила Љуботине поставља нам питање који ћемо пут одабрати за будућност.
Феђа Гавриловић, повјесничар умјетности
На представљању књиге архимандрита Данила „Перој – тајна броја 77“, која на оригиналан начин обрађује вишеслојну причу о Пероју, мјесту с јединственом историјом и богатом културном баштином, говорит ће протојереј-ставрофор Слободан Лалић, политиколог др. Весна Ивановић, новинар Бојан Муњин, повјесничар умјетности Феђа Гавриловић и аутор. Разговор ће модерирати новинар Саша Косановић.
Промоција књиге Данила Љуботине „Перој – тајна броја 77“ у организацији Српског привредног друштва Привредник и Вијећа српске националне мањине Града Загреба под називом „Свјетлуцање перојске лантерне“ одржат ће се у уторак, 16. септембра с почетком у 18 сати на првом кату Привредниковог дома (Прерадовићева 18, Загреб).
Архимандрит Данило Љуботина рођен је 10. августа 1948. године у Пероју, од оца Данила и мајке Марије (рођ. Драковић), у старој свештеничкој фамилији. Богословију Светог Саве у Београду, с положеним испитом зрелости, похађао је у периоду од 1964. до 1969. године. Године 1972./1973. провео је као студент на Колеџу Амплефортх (Ampleforth College, York) у покрајини Јорк у Енглеској, гдје је учио енглески језик и библијску археологију. По препоруци свог светогорског духовника архимандрита Софронија Сахарова одлази на студије у Париз. Дипломирао је на Православном теолошком институту Саинт Серге (Institut de théologie orthodoxe Saint-Serge) у Паризу 1978. године. Послиједипломске студије започео је у Луцерну, Швицарска, а наставио и довршио на Универзитету у Фрибургу. Од 1975. године стални је члан Свјетске православне организације “Сyндесмос”. Био је учесник многих међународних и међуцрквених скупова у Еуропи и Америци. Године 2004. Архијерејски Синод поставља га за представника СПЦ при Еуропској унији у Бриселу. У чин игумана произведен је 1992. у Трсту, а 2007. године унапријеђен у чин архимандрита у Новом Саду. Говори талијански, француски, енглески и руски језик, а служи се и њемачким језиком.
Извор: П-Портал
