Ђукановић и његова партијска гласила последњих дана ушли су у кампањско сређивање куће и дворишта пред долазак Специјалног изасланика Сједињених Америчких Држава за Западни Балкан Габријела Ескобара.
Вјешти манипулатор, Ђукановић сталним понављањем страхова од руског и српског утицаја има намјеру да се додвори западном званичнику, од којег ће по многима зависити „мијешање карата“ на црногорској политичкој сцени.
Помоћ на коју ни сам није рачунао пружа му парламентарна већина која међусобним сатирањем опасно угрожава свој статус већине. У томе их прате и њима блиски медији који ових дана „не стижу“ да помену ни актуелне ДПС афере као што су прислушкивање Специјалног тужиоца или Панама папире. Основне линије пуцања већине продубљују „Вијести“ које заступају 3 посланика УРЕ у процесу приближавања ДПСу и „Борба“ која до изнемоглости преноси ДФ саопштења против премијера Кривокапића и њему блиских министара.
Посебну гротеску нове власти чини и даљи изостанак реформе Тужилачког савјета, који би ако је судити по најавама полиције, медија и међународних институција имао пуне руке посла.На тај начин Ђукановић којег оптерећује не само 30 година бахате власти него и веома свјеже афере успијева да тему са себе скрене тамо гдје је то урадио и прије годину дана. Цртајући себи проевровропски ореол вјешто је побјегао од корупције која је западу веома очигледна.
Коалициони капацитет ДПСа је једнако низак као и прије годину дана када је изгубио прве парламентарне изборе од кад је Црне Горе и избора! Једина нада су му подгријане амбиције доскорашњих власника Вијести који желе УРУ да приближе „замишљено здравом“ крилу ДПСа на челу са бившим премијером Марковићем. Дио тог плана је било и повлачење, корупцијом оптерећеног Ђукановића.
На другој страни ДФ је претрпио озбиљан ударац успостављањем прилично блиског односа између Здравка Кривокапића и свог ментора Вучића. То је додатно обесмислило њехову прилично деструктивну улогу у функционисању нове власти. ДФ који је незадовољан својим одсуством из актуелне Владе није урадио ништа озбиљније ни кроз рад парламентарних тијела у демонтажи онога што су називали „хоботницом“
Да ли ће „специјалац Вашингтона“ насјести на Ђукановићеве перформансе заштитника западних вриједности остаје да се види. Упућени тврде да Ескобар познаје Ђукановићев лик и дјело више него што би се могло претпоставити. Константа у Ђукановићевом наративу су и стални напади на Српску православну цркву. Последњих дана се досјетио да почившег Митрополита Амфилохија представи као свог истомишљеника чак и из времена литија. Ово је изазвало озбиљан гнев код вјерујућих.
Да ли су то теме које ће учинити да Ђукановић политички и кривично правно преживи? Уколико парламентарна већина заборави зашто је дошла у ту позицију и настави овим темпом међусобног обрачуна, на то ће моћи да их подсјете само – избори.
Владимир Михаиловић
