Црна Гора за сада добро управља јавним дугим и ако се узму депозити и резерве злата дуг је испод Мастрихтских критеријума. То је за Радио Црне Горе оцијенио економски аналитичар Предраг Зечевић. Ни будућа најављена задуживања код Свјетске банке и кроз емисију обвезница на домаћем терену нијесу спорна, али јесте, каже, изазовна наредна година, када на наплату стиже 750 милиона задужених у вријеме Здравка Кривокапића.
За Фискалну стратегију, која је на јавној расправи, каже да добар документ. Не оправдава љутњу угоститеља због изједначавања стопе ПДВ-а.
Јавни дуг на крају јуна прешао је четири и по милијарде и чини преко 62 одсто бруто друштвеног производа, саопштено је из ресора финансија. Ако се урачунају депозити и резерве злата онда се ниво дуга смањио, стоји у образложењу, за готово 600 милиона еура или на мало изнад 53 одсто БДП-а. Садашње стање дуга , ако би још и буџетски дефицит био на три процента, оцјењује економски аналитичар Предраг Зечевић, је одлично јер је Црна Гора на пожељним мастрихтским критеријумима.
“Међутим највећи изазов биће сљедећа година када нам на наплату стиже еуробонд, односно 750 милиона еура које је задужила Влада Здравка Кривокапића. Осим тога, Термоелектрана ће бити ван погона шест до девет мјесеци, што значи да ће нам бити неопходан увоз струје. Тако да је ова година одлична што се тича дуга и нема разлога за бригу”, поручио је Зечевић.
Током ове године задужено је готово 700 милиона еура емисијом обвезница на међународном тржишту. Фискална стратегија, која је на јавној расправи, предвиђа емисију обвезница вриједних 50 милиона еура на домаћем тржишту.
То је, сматра Зечевић, добра одлука, јер на данашњи дан у банкама је 5,4 милијарде еура, како каже, умртвљеног капитала.
“Значи ја сам апсолутно да Црна Гора настави процес опрезног задуживања, али да тај новац не иде на јавну потрошњу, већ на развојне пројекте попут ауто-пута и друге инфраструктуре”, прокоментарисао је економски аналитичар.
Преговара се и о задужењу од 180 милиона еура код Свјетске банке до краја године. То није ништа ново, напомиње наш саговорник, јер Црна Гора већ 15-так година има кредитне аранжмане са глобалном финансијском институцијом.
“Они нама дају неку кредитну гаранцију, која се уобичајено креће између 90 и 180 милиона еура и ми на основу те гаранције узмемо два или три пута већи новац”, појаснио је Зечевић.
Фискална стратегија, оцјењује он, је добар документ, који ће, напомиње само кроз смањење доприноса за ПИО пет одсто, увећати зараде од 30 до 135 еура. У крајњем, наглашава, готово да ће се изједначити нето и бруто плата.
“То је велики плус, стимуланс да инвеститори улажу код нас, јер имају најмања пореска оптерећења”, поручио је.
Увјерава Зечевић да хотелијери немају разлога да се буне због изједначавања стопе ПДВ-а на 15 одсто, нарочито ако се има у виду да су цијене у угоститељству више код нас, него примјера ради у Барселони, Венецији.
“Сматрам да су они толико непримјерено подигли цијене, да толико већ зарађују, да немају потребе да се љуте због изједначавања стопе ПДВ-а”, казао је Зечевић.
Уговор о закупу Жељезаре на 50 година је, вјероватно најбоље рјешење да се оживи то предузеће, које је већ више деценија, закључио је Зечевић, под притиском кинеских компанија изгубило ексклузивно право о преузимању старог челика.
Извор: РТЦГ
