Ако сте студент факултета политичких наука или права у Подгорици имам добар савјет за вас. Немојте спремати предмете Радно право, Европско радно право и Социјална заштита за јануарски испитни рок, јер је зима у Шавнику јака, а путеви непроходни. Велике су шансе да ваша професорица др Весна Симовић-Звицер неће моћи испртити до факултета и испити ће бити одложени.
Ако сте Веснин пријатељ, слободно је питајте како мисли да издржи зиму у Шавнику? Већ је октобар мјесец, на шта ће се гријати? Је ли купила дрва, је ли их неко искратио, јесу ли сува, покривена? Има ли љушчица за налагање? Kакав је уопште шпорет, је ли очишћен оџак? Зна ли да је касно сад пелет да набавља и мрчи око тога? Је ли купила зимске гуме и ланце? Зна ли да их постави? Има ли вуњене чарапе и џемпер? Је ли набавила штерике кад нестане струја, је ли спремила зимницу? Озбиљно, није лака зима у Шавнику.
Да ли је приликом селидбе за Шавник Симовић-Звицер обавијестила свог послодавца о промјени мјеста пребивалишта? Требало би, јер по Закону о раду, за чији је коментар потпуно легално од ауторских права инкасирала 20.000 евра, запослени се може упутити на рад ван мјеста пребивалишта само уз писани пристанак. Да ли су декани права и политичких наука са Симовић-Звицер потписали анекс уговора у коме она пристаје да из Шавника прти сваки до Подгорице? Мислим, ради се о професорици, морају јој платити и неко гориво и додатак за одвојени живот.
А можда нас Весна само зеки и у лице нам демонстрира да држава не ради и да не можемо ништа по том питању.
Др Симовић-Звицер је доктор правних наука и сигурно зна да гласати могу само држављани са пребивалиштем. А дефиниција пребивалишта је „мјесто у којем се лице настани да у њему стално живи, као средишту животних интереса и професионалних, економских, социјалних и других веза које показују да, између лица и мјеста у којем се настанило, постоји непосредна и трајна повезаност“.
Уз дефицију пребивалишта по закону постоји и процедура при којој се уз пријаву о промјени за запослена лица предаје и доказ о запослењу. Из дрона се види да је мјесто у коме др Симовић-Звицер стално живи као средиште животних интереса и професиосналних, економских и других веза, никако није Шавник. То би требало бити јасно и сваком службенику МУП-а који деценијама штанцује пред изборе штанцује разне исправе. Али видимо да није. Умјесто бар привида правде, особа која сједи у судском савјету и подучава студенте праву нам се смије у лице и своју одлуку лаконски оправдава са „лакше ми је све да позавршавам у Шавнику“ и тиме нас уводи у мрачни свијет администрације Министарства за ентеријер.
Својим поступком др Симовић-Звицер нам шаље поруку да Министарство не ради свој посао и да га у Подгорици не раде уопште, јер се ето неком исплати да се пробија сатима кроз брда и планине не би ли завршио један папир. Говори нам да не постоје ни право ни правда и да је отпор узалудан. Ако пристанемо на то, у праву је.
А можда нас стварно само зеки.
Можда је већ љетос спремила дрва.
Небојша Бабовић
