Стекао је држављанство Србије (примљен у држављанство Србије) тек 27. 4. 2009. по решењу из децембра 2007. То је незаконито држављанство чиме по сили закона губи држављанство Црне Горе, а самим тим и услов из Закона о председнику ЦГ да би био “легални” кандидат и председник. Обмануо је и наставља да обмањује народ да има законито држављанство Србије. А његов “микрофон” уз “пријатељске службе МУП— Србије” објављивао је документа о томе да је Спајић држављанин Србије који је обмануо јавност. Ко другоме јаму копа сам у њу упада, каже стара српска пословица. За разлику од Спајића који се одрекао држављанства, Мандић то није учинио и синоћ је директно признао да је “легални држављанин Србије” губећи из вида да је самим тим по сили закона изгубио држављанство Црне Горе.
Зато Мандића треба неко да обавести да више није кандидат на изборима за председника Црне Горе, како се не би даље излагао непотребним трошковима маркетинга и пропаганде обмањивања. Упао је у исту јаму коју је ископао Спајићу, па у том погледу не сме бити никакве селективности. ДИК мора, по приспећу акта МУП—а сходно правилима ЗУП-а о ванредном укидању управних аката, донети решење којим ће ставити ван снаге прихватање кандидатуре А. Мандића. У том правцу постоји неколико јасноћа:
Јасно је да је његов задатак да обезбеди Милу Ђукановићу обнову мандата на додатних пет година. Јасно је да је финансиран из СНС, да је брендиран, и да му је стајлинг профилисао (а да он то не зна или да се прави да не зна) Беба Поповић.
Јасно је да Вучић под фирмом подршке етаблираном “представнику Срба у ЦГ” (који то апсолутно није) у ствари обезбеђује победу Милу Ђукановићу у другом кругу над Андријом Мандићем и елиминацију Вучићу непослушних Демократа и Европе сад. Након решења о ванредном стављању ван снаге решења о кандидатури А. Мандића, Демократе се требају повући из кампање и подржати Јакова Милатовића како би победа над Ђукановићем била обезбеђена већ у првом кругу 19. 3. 2023.
Дакле циљ је двојак: 1)Јавно глумити да Србија подржава Мандића као представника Срба у Црној Гори; 2) Осигурати нови мандат Ђукановићу.
Када се то оконча, Вучић ће имати 1) једну солидну и јако богату Заједницу српских општина у Црној Гори које ће му бити до краја послушне; 2) Мила као савезника и дужника који ће му помоћи да реализује задатак због којег је доведен тј. инсталиран на власт у Србији, такође уз кључну помоћ Ђукановића и његових интимуса, пре свега Цанета Суботића. Коначно треба добро размислити зашто се све то одвија у времену “фактичког признања Косове* – свако просечно разуман може закључити. Међутим нама у Црној Гори је потребна Заједница просвећених достојанствених и вредних људи” што Црна Гора мора бити, уместо Заједнице примитивних, Вучићу послушних и тобош некаквих “српских” општина у Црној Гори.
Милош Марковић
