Важио је за једног од најзначајнијих писаца немачке послератне књижевности: писац Мартин Валзер преминуо је у 96. години
Писац Мартин Валзер преминуо је 28. јула у 96. години, у Ибрелингену у којем је живео целог живота. Валзер иза себе оставља обимно, али и контроверзно дело. До дубоке старости писао је и објављивао романе, приповетке и збирке прича, драме, радио-драме и преводе, као и есеје, говоре и предавања.
У својој 95. години објавио је „Traumbuch“ (Књига снова) а годину дана раније збирку песама „Sprachlaub“ (Језички одлазак).
Аналитичар западнонемачког друштва
Често су га називали „аутором века” и непоколебљивим аналитичарем западнонемачког друштва. Као ни један други савремени немачки писац Валзер тематизује свакодневицу средњег слоја.
Његови јунаци су службеници, учитељи, обични људи, судар супруга, шефова, пријатеља или љубавника са сопственим чежњама често ове ликове чини трагичним. Са иронијом и симпатијама Валзер слика своје јунаке који животаре са осећањем ниже вредности и себе виде као губитнике. У свим својим делима овај писац се ослања на властита искуства. Романи без биографских делова и нису романи него социолошка дела, изјавио је једном приликом.
Већина од његових двадесетак романа су бестселери, пре свих роман „Еин флиехендес Пферд“ (Коњ у бекству) 1978.
Прве песме, новинарство…
Рођен је у Васербургу на Боденском језеру 24. марта 1927. као син гостионичара и трговаца угљем. Рано је остао без оца, а старији брат је погинуо у Другом светском рату. И сам је кратко време био војник Вермахта.
Валзер је почео да пише поезију са дванаест година. Након студија књижевности и филозофије у Регенсбургу и Тибингену, неколико година је радио као репортер, уредник и аутор радио-драма у Јужнонемачком радију. Године 1950. оженио се Катарином Нојнер-Јеле. Из овог брака су ћерке Франциска, Јохана, Алиса и Терезија, које се све баве књижевношћу или глумом. Сина Јакоба Аугштајна, новинара и издавача, добио је са Маријом Карлсон, тадашњом партнерком и касније супругом оснивача Шпигла Рудолфа Аугштајна, за шта је јавност сазнала 2009.
Валзер је брзо постао један од најважнијих и најконтроверзнијих писаца у немачкој послератној књижевности. За причу „Темплонес Енде“ (Темплонеов крај) објављену у збирци приповедака „Ein Flugzeug über dem Haus“ (Авион изнад куће)1955. добио је награду легендарне Групе 47.
Две године касније објављује први роман „Ehen in Philipsburg“ (Бракови у Филипсбургу) 1957. за који добија награду Херман Хесе. Валзер је 1981. добио књижевну награду „Georg Bihner„.
Изјава о Аушвицу
Као и многе његове колеге, Валзер је био политички активан 1960-их, био је против рата у Вијетнаму, и за то да социјалдемократа Вили Брант постане канцелар.
Сматран је левичарем. И зато је изазвао велики гнев 11. октобра 1998. када се у свом говору након уручења престижне Награде за мир немачких књижара изјаснио против „инструментализације Холокауста“.
„Аушвиц није погодан да постане рутинска претња, које се може употребити у било ком тренутку као средство застрашивања или морална тољага“, рекао је тада Валзер.
Тадашњи председник Савета немачких Јевреја Игњац Бубис био је присутан и касније је жестоко критиковао Валзера. Уследила је вишегодишња јавна дискусија.
Валзер је рекао да му је жао што је његов говор погодио Бубиса и 2015. у интервјуу за Шпигл објаснио да није мислио на инструментализацију Аушвица у немачко-јеврејском односу, већ на ону у немачкој дневној политици, као што је то на пример практиковао Гинтер Грас у свом одбијању поновног уједињења Немачке или Јошка Фишер у свом залагању за учешће Немачке у бомбрадовању Југославије.
Д.Р.
Извор: Дојче Веле
