Odgovori dr Nika Martinovića na pitanja A. Nešića
Gde postaviti Njegošev mauzolej koji je sačinio i darivao Ivan Meštrović—na Lovćen ili negde u Cetinju?
Nekoliko dana to je jedina tema cetinjskih razgovora, a svakodnevno dobijamo po nekoliko pisama od čitalaca koji su za Lovćen ili Cetinje. Većina se opredeljuje za gradnju mauzoleja na Lovćenu.
Objavili smo saopštenje komisije za reorganizaciju cetinjskih muzeja koja predlaže da se spomeniku i delu arhitekture potraži mesto na Cetinju. Boraveći na Cetinju razgovarali smo sa mnogima. Mišljenje Mihaila Vickovića objavili smo juče. Danas razgovaramo sa dr Nikom Martinovićem, članom komisije. Cetinjani—intelektualci su dobro upućeni da se do sad njihova mišljenja nisu mnogo razlikovala od mnjenja sugrađana. Zato je mnoge iznenadio stav trojice Cetinjana koji su bili u komisiji za reorganizaciju cetinjskih manastira.
Među njima je bio i dr Niko Martinović, direktor biblioteke na Cetinju:
—Da li da poštujemo Njegošev zavet da bude sahranjen na Lovćenu ispod crkvice koju je za života sagradio! Ili kasniji—Meštrovićev amanet—da se mauzolej postavi gore—ako to uopšte postoji u testamentu njegovom. Ja sam za skromni zavet Njegošev, uz uvažavanje njegove želje. Grehota bi bilo remetiti. Lovćen je sam po sebi spomenik… I zato sam da mauzolej ostane na Cetinju…
Brojni vaši sugrađani kažu da je Meštrovićevo delo vredno pažnje i govore kako na Lovćenu ima dosta materijala —već je pooodavno počela gradnja mauzoleja… Svi vele da treba ceniti Meštrovićevo delo ne samo zbog toga što je ono dar umetnika…
—Kad ne bi bilo razloga koje sam već pomenuo, pomenimo i drugo pitanje—imamo još umetnika svetskog glasa. Hoćemo li sve što oni stvore prihvatiti kao simbol borbe za slobodu?… Onda se nameće i ideološko pitanje. Bez obzira na klsaičnu vrednost Ivana Meštrovića. Da li u taj simbol Crne Gore treba staviti nešto što ima prizvuke faraonske grobnice? Ili nešto što ima prizvuke filozofske mistike? Meni je uprvom planu Njegoš kao apogoleta jugoslovenstva, kao pesnik slobode i izraz jednog borbenog humanizma. U svojoj skromnosti meni najlepše leži onakav kakvog je sebe zamislio na Lovćenu.
Naša redakcija dobila je mnogo pisama. Gotovo svi koji su pisali ne slažu se sa obrazloženjem komisije da bi izvođenje projekta narušilo prirodnu konfiguraciju Lovćena koji sam po sebi deluje kao spomenik. Ima i mišljenja da bi mauzolej na vrhu Lovćena bio i turistički zanimljiv.
—Nema danas nikakve potrebe identifikovati podizanje mauzoleja na Lovćen sa turističkom i ekonomskom rehabilitacijom Cetinja. Ako ga trebati rehabilitovati, s obzirom na dug zajednice prema njemu, onda treba poći drugim putem.
Večernje Novosti, 1. III 1966.
