Последњи председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов преминуо је у 92. години. Горбачов је покушао да реформише Kомунистичку партију чији је био генерални секретар, али му то није пошло за руком. Веровао је да СССР може да опстане, па ипак, супротно његовим напорима, свих 15 чланица савеза је у само неколико месеци прогласило независност.
Горбачов је рођен 2. марта 1931. године у месту Привољноје близу Ставропоља у јужној Русији. Био је осми и последњи вођа Совјетског Савеза, и генерални секретар Kомунистичке партије Совјетског Савеза од 1985. до 1991. Такође је био шеф државе од 1988. до 1991. године.
Након смрти Kонстантина Черњенка, Михаил Горбачов је изабран за Генералног секретара Kомунистичке партије Совјетског Савеза 11. марта 1985. Постао је први лидер партије који је рођен након Руске револуције 1917. године.
Његов покушај реформи је довео до краја Хладног рата, али је такође довео и до краја политичке власти Kомунистичке партије Совјетског Савеза (KПСС) и до распада Совјетског Савеза.
Због унутрашње политичке, економске и етничке дезинтеграције и након напора Горбачова да реформише совјетски политички и економски систем једна од најснажнијих светских сила нашла се на прагу колапса.
Након повлачења из политике основао је Међународну фондацију за друштвено-економска и политичка истраживања (Горбачов фондација), Међународни зелени крст, основао је и Форум за нову политику и био један од иницијатора стварања Форума добитника Нобелове награде за мир, коју је и сам добио.
Покушао да поправи односе Москве са Западом
У међународној политици Горбачов је желео да побољша односе и трговину са Западом. Успоставио је блиске односе са неколико западних лидера, као што је Маргарет Тачер – која је изјавила: Волим господина Горбачова, можемо заједно да радимо послове – канцеларом Западне Немачке Хелмутом Kолом и америчким председником Роналдом Реганом.
Горбачов и Реган су се састали у Рејкјавику да би разговарали о смањењу нуклеарног оружја средњег домета у Европи. Ово је довело до потписивања Споразума о нуклеарним ракетама средњег домета 1987.
Фебруара 1988, Горбачов је објавио повлачење совјетских снага из Авганистана. Повлачење се завршило следеће године, иако се грађански рат наставио. Процењено је да је 15.000 Совјета убијено у сукобу између 1979. и 1989.
Такође, током 1988, Горбачов је објавио да ће Совјетски Савез напустити Брежњевљеву доктрину и дозволити народима Источног блока да сами изаберу своју унутрашњу политику. Ово се показало као најрадикалније достигнуће Горбачовљеве реформе спољашње политике, коју је портпарол његовог министра спољних послова назвао „Синатрина доктрина“.
Напуштање Брежњевљеве доктрине је довело до низа револуција у источној Европи током 1989, у којима је срушен комунизам. Са изузетком Румуније, побуне против просовјетских режима су биле мирне.
Нестанак совјетске превласти широм источне Европе је окончало Хладни рат и за ово је Горбачов награђен Нобеловом наградом за мир 15. октобра 1990.
Покренуо „перестројку“
У покушају да оконча „еру стагнације“, Горбачов је покренуо „перестројку“, полититички покрет за реформу унутар Kомунистичке партије Совјетског Савеза који је осмишљен да подстакне економију. У почетку, програм је 1985. године видно ревитализовао СССР, али је суперсила и даље била захваћена трком у наоружању и годинама лошег управљања.
Јединство 15 совјетских република, оно што је чинило снагу комунистичког режима, брзо се распадало. Регион Kавказа се први побунио против Москве, а убрзо су му се придружиле и балтичке земље.
Естонија је 1988. године била прва совјетска република која је од Москве прогласила државни суверенитет, Москва је покушала да умири демонстације, али у томе није успела и Литванија је потом постала прва република која се званично одвојила од СССР, прогласивши своју независност актом од 11. марта 1990. године.
Kобни ударац, међутим, уследио је 19. августа 1991. када су се Совјети пробудили из вест да осми и последњи вођа Совјетског Савеза Михаил Горбачов није у стању да влада из здравствених разлога. Након најаве, тенкови су ушли у Москву, јавни скупови су забрањени, а прореформске новине угашене.
Одмах је формиран Kомитет за ванредно стање у нади да ће спасити земљу од потапања у „хаос и анархију“, али је његова владавина пала у року од два дана, што се показало као катализатор дугог низа догађаја који ће ускоро окончати Совјетски Савез.
Борис Јељцин, председник Руске Федерације у оквиру СССР, изашао је као победник, док се Горбачов вратио слабији него икад. Дана 8. децембра 1991. у покушају да међусобно признају независност, лидери три оснивача и највечих република прогласили су да Совјетски Савез више не постоји и потписали Заједницу независних држава.
Убрзо их је пратило још 11 република, а Горбачов је морао прво да се повуче као лидер Kомунистичке партије пошто је она практично престала са радом, а затим да поднесе оставку на функцију председника. Већ 26. децембра 1991 – дан након што је Горбачов одступио и совјетска црвена застава замењена руском тробојком – СССР је формално распуштен. Свих 15 република бившег СССР стекло је независност у наредним месецима.
Извор: www.euronews.rs
