Црна Гора још нема добар Адресни регистар, што је један од разлога да се пописивање становништва, домаћинстава и станова не може дијелом организовати онлајн, као што је то 2021. учинила Хрватска, рекли су “Вијестима” из Монстата. Попис становништва, домаћинстава и станова који ће бити спроведен на јесен, биће организован на исти, традиционалан начин прикупљања података на терену, као и прије 12 година. Пописивачи неће користити лаптопове, ни друге уређаје за електронски унос података, а пописивање неће бити организовано ни онлајн, како је то учинила Хрватска 2021, јер држава Црна Гора још нема добар адресни регистар.
То су, поред осталог, “Вијестима” казали из Управе за статистику (Монстат), на чијем је челу Мирослав Пејовић. Појаснили су због чега се још један попис, 12 година од посљедњег, одвија коришћењем традиционалне методе прикупљања података.
“Поштујући принципе добре методологије, принцип економичности трошкова и принцип тачности и поузданости (члан 6 став 1 тачке 7, 10 и 12 Закона о званичној статистици и систему званичне статистике) – Управа за статистику припрема спровођење пописа на начин који обезбјеђује потпуну примјену међународних стандарда, а како би одговорили захтјевима како међународне заједнице, тако и националним корисницима. У сврху припрема пописа разматрани су различити начини прикупљања података и урађена је анализа којом су препознати предности и недостаци сваког појединачног метода”, рекли су из Монстата “Вијестима”, одговарајући на питање да ли је разматрана могућност увођења онлајн пописа, као и да ли је систем у Црној Гори спреман за тако нешто. Како су рекли, већина земаља региона примијенила је прикупљање података на терену користећи лаптопове, када су у пракси увиђели и проблеме у таквом начину пописивања.
Као неке од њих, из Монстата наводе недостатак пријављених пописивача због непознавања рада на рачунару као услова за ангажовање, суочавање са хакерским нападима током фазе прикупљања података што, како кажу, директно угрожава принцип повјерљивости и безбједности података. Као проблем, како су рекли, уочено је да је коришћење онлајн мапа за идентификацију објеката захтијевало вишеструко веће капацитете сервера од планираних, “што је успорило теренски рад”.
Хрватска је 2021. организовала редован попис и тада, у тој држави, први пут је у једној фази, грађанима омогућено да се попишу самостално, користећи се пописним упитником у електронском облику. Унос података омогућен је на вебу, на тада доступној локацији попис 2021.хр, гдје су се грађани пријављивали на више начина – уносом корисничког имена и лозинке, преко токена банака или користећи електронску личну карту. Они који су се тада одлучили за ту варијанту, могли су да једном пријавом попишу домаћинство и стан у којем станују, али и све чланове домаћинства. За такав вид пописа, како кажу из Монстата, Црна Гора још није спремна. “Да би се на овакав начин прикупили квалитетни подаци и обезбиједила њихова просторна дистрибуција, неопходно је да земља има веома добар Адресни регистар, што није случај у Црној Гори”, рекли су “Вијестима”.
Адресни регистар је регистар кућних бројева и адреса и доступан је на локацији адресе.ме. Из Монстата су казали и да је највећи број земаља Европске уније, у овој рунди пописа, спровео потпуно или бар дјелимично – регистарски попис. Регистарски попис је метод прикупљања података о јединицама пописа (лицима, домаћинствима и становима) на бази доступних регистара који се води у органима државне управе.
“Производња годишњих података о становништву ће врло брзо постати и захтјев Европске комисије. Црна Гора имајући ово на уму, је током периода 2015-2019, тестирала могућности спровођења регистарског пописа. Током те активности, препознати су предуслови које је неопходно испунити како би Црна Гора била у могућности производити податке о становништву из регистара”, рекли су “Вијестима”. Као кључни изазов за реализацију регистарског пописа становништва, домаћинстава и станова, из Монстата су раније наводили непостојање регистра кућних бројева и адреса (адресног регистра), који је у надлежности Управе за катастар и државне имовине и јединица локалне самоуправе. “У описаним околностима, Управа за статистику је дефинисала да је најбоље не мијењати познати метод прикупљања података који је добио највише оцјене од стране Еуростата током пописа 2011. године. У том контексту располажемо са знањем и искуством које је од великог значаја за квалитетне податке”, рекли су из Монстата.
Попис је, по садржају и организацији, највеће и најкомплексније статистичко истраживање које се опсежношћу намеће као најважнији извор информација о броју и карактеристикама становништва, домаћинствима и породицама, као и броју, величини и опремљености станова, појашњава се на вебсајту Монстата.
Пописом се, како се додаје, “у десетогодишњој периодици, обезбјеђују потпуни и квалитетни статистички подаци до нивоа насеља, који обухватају информације о броју лица, њиховој старосној и полној структури, образовној и брачној структури, економској активности, структури домаћинстава, стамбеним условима”, те друге информације “важне за оцјену тренутног стања и будуће планирање и доношење различитих политика, како на националном, тако и локалном нивоу”. Редовни попис 2021. године одгођен је због пандемије коронавируса, а касније је та тема била тачка спорења политичара. Једни су (дио тридесетоавгустовске већине) инсистирали на одржавању пописа, док су други (садашња опозиција) тврдили да за то нема услова, оцјењујући да није нужно прикупљати податке о нацији, религији и језику, што су поручивали и из дијела НВО, али и ЕУ. На крају, та питања биће дио пописне анкете. Једна од тачака спорења је и то да ли пописа може бити у години избора (у 2023. одржани су предсједнички и парламентарни избори), јер неке међународне организације препоручују да се ти догађаји не преклапају. Међутим, црногорски Устав и закони то не забрањују. Из Монстата су прије неколико дана “Вијестима” рекли да припреме теку по плану и да је готово извјесно да ће бити одржати на јесен. Према одлуци Владе Дритана Абазовића, попис би требало да се обави од 1. до 15. новембра.
О ИКТ вјештинама и кроз редовно истраживање
Једна од области које су предмет пописа је и познавању рада на рачунару. Монстат годинама спроводи и редовна истраживања о употреби Информационо-комуникационих технологија (ИКТ) и код појединаца. Исти је случај у Хрватској, због чега су на попису 2021. искључили питања о познавању рада са рачунару. Из Монстата то питање нису искључили, иако наводе и да редовна истраживања о ИКТ дају обухватније податке, него што ће то бити током пописа.
Појаснили су да је основни циљ Истраживања о употреби ИКТ у домаћинствима и међу појединцима прикупљање информација о приступ и употреби интернета, коришћење интернета за разне сврхе, ИКТ вјештине и потребе за тим вјештинама, баријере за коришћење ИКТ, интернета и других електронских мрежа…
“Регулативом Еуростата се дефинише који подаци и које карактеристике домаћинстава и лица ће се прикупљати у референтној години, што значи да се сваке године не прате све наведене карактеристике. У складу са наведеним, можемо рећи да већи број индикатора добија се кроз истраживање ИКТ, а пописом се добијају основни подаци (познавање рада на рачунару) на најнижем територијалном нивоу – насеља”, појаснили су из Монстата. Овогодишње истраживање о ИКТ урађено је у априлу, а подаци ће, према Календару објављивања статистичких података, бити објављени 31. октобра.
Дамира Калач
Извор: Вијести
