Лазар Мијушковић, Марко Радуловић, Андрија Радовић, Лазар Томановић, Митар Мартиновић и Јанко Вукотић. Ово су, њих шест, једини предсједници Влада Књажевине, а потом Краљевине Црне Горе од оснивања парламентаризма 1905. г. до капитулације Црне Горе 1916. Свих шест су подржали одлуке Подгоричке скупштине о уједињењу Црне Горе са Србијом, ради стварања велике јужнословенске државе.
Данас се о тој скупштини и њеним одлукама говори као о срамном издајничком акту, а ми се питамо ко је кога ту издао када су прве личности дотадашње државне политике стале на страну супротну краљу у егзилу.
Ако овоме додамо, да су једина три епископа (Митрофан Бан, Кирило Митровић и Гаврило Дожић) Православне Цркве у Краљевини Црној Гори, црквене структуре која се сматрала „аутокефалном”, ‒ такође пристала уз државно и црквено уједињење 1918‒20 г., онда се наша запитаност појачава: коме вјеровати? Идеолозима ДПС-а који ретроактивно пребирају по историји или водећим лицима црногорске цркве и државе из поменутог периода?
У прилог тези да би требало вјеровати ипак онима који су били актери дискутабилних збивања, а не онима који су у протекле двије деценије промјенили бар три опречне идеологије, говори и потресна судбина свештеника Николе Симовића (на шире братство: Секуловића), једног од првих црногорских парламентараца, изабраних од стране народа на првим изборима 1905. године. Он је био и свештеник и народни посланик све до ратне пропасти 1916. Био је актер потресне, гогољевске сцене када је на Цетињу бодрио свог потомка Јакова Симовића приликом Јаковљевог погубљења (стријељања ) од стране окупационих аустро-угарских власти.
Тај и такав свештеник Никола је, као један од најстаријих посланика тог политичког сабрања, а дугогодишњи посланик црногорске скупштине, предсједавао је Подгоричком скупштином. Предсједник Извршног одбора Подгоричке скупштине био је војвода Стево Вукотић, рођени брат краљице Милене. И сад је, од оваквог свештеника и родољуба, већи родољуб и Црногорац нпр. рашчињени и од сваког свог ранијег друштва (Београдске патријаршије – гдје је школован; Цариградске патријаршје – гдје је рукоположен за свештеника ) одбачени распоп Мираш Дедејић?
Милија Тодоровић
