Једна од наизглед безазлених појава са којој смо свакодневно окружени је поп култура. Овај облик изражавања је пустио коријене у филмској, музичкој индустрији, па и у књижевности, ликовној умјетности, дизајну, моди, готово свуда. Многе изражајне појаве које се схваћају под умјетничком слободама су итекако утицале на људе, њихова схватања, погледе, одабире, па и одабире страна у ратним и политичким сукобима
Још је Дејвид Боуви давно изјавио “да је Адолф Хитлер био прва поп звијезда“. И заиста се може рећи да јесте био, можда није прва, али свакако је био поп политичка звијезда. Његова политика се темељила на запаљивим, бучним говорима пред хипнотисаном масом. Исти ефекат ће једну или двије деценије после постићи бројни и дан данас популарни рок музичари и бендови. Ти бендови, музичари, књижевници ће имати и своја политичка уверења која ће преносити својим фановима. Може се десити да неко има један став, али да га његов омиљени глумац, музичар, књижевник својом појавом, гестакулацијом, разувјери и окрене на другу страну. Слицан ефекат имају и рекламе.
Ово ће се понављати током бројних сукоба деценијама. Сви знамо за америчке филмове гдје се њихови противници приказују као досадни, ретроградни људи. Почев од Руса, Арапа, муслимана, Срба. И на крају се обично крај сукоба завршава са концертом неке мега звијезде. Тако је било и са ратом у Босни и Херцеговини гдје је бенд У2 одржао свој антиратни наступ, а у склопу подршке армији Бих и Алији Изетбеговићу. Боно Воџ је познат по својој антиратној причи, али гдје су Срби главни негативци. Џоан Беаз је током рата посјећивала Босну, да би дала подршку бошњачким снагама. Али је позната и у данашње вријеме гдје даје подршку Украјини. Иначе, овај сукоб у Украјини је познат по снажној поп пропаганди. Бројни музичари, глумци, књижевници су стали на страну украјинског предсједника Зеленског, као неког врховног жреца поп културе тренутно у свијету . Зеленски је по професији глумац, познат по својим контраверзним јавним наступима. Међу првима му је пружио подршку глумац Шон Пен. Пен је бивши муж певачице Мадоне, брак им је познат по скандалима, а познати су и по својем пријатељству са књижевником Чарлсом Буковским, кога су заједно посјећивали. Али не само Пен, ту је поред поменуте музичарке Џоан Беаз и удовица Џона Ленона Јоко Оно, бенд Пинк Фројд и многи други. Готово се створила атмосфера, ако ће те да будете кул, будите за Зеленског.
У поп култури има мјеста за свакога. Она обухвата широк спектар од мејнстрим до андерграунда, за превише популарне до оних “скрајнутих“.
Интересантно је да контраверзни музичар Мерилин Менсон није подржао Нато агресију на Југославију 1999. године. Популарни руски бенд Т.а.т.у. , који се пробио и на западу , једну је пјесму посветио тој трагедији. Па и руски предсједник Владимир Путин се служио триковима популарне културе да би придобио фанове широм свијета. Само што је он за разлику од Зеленског, који је либералан, промотер лгбт вриједности, конзервативан, мушкарчина, у стилу филмова са Ван Дамом, Силвестером Сталонеом, Чак Норисом. Ово је и неке природне савезнике Украјине помјерило више ка Путину. А, људе, који су склонији левичарским, андерграунд погледима и стиловима живота ка Зеленском. Чак је и једноставни стил облачења украјинског предсједника постао врло популаран. Зеленски је Јеврејин, заповиједник чак и групама, које су у дијелу јавности представљене пронацистичким. Ово га све ставља на неки пиједестал моћи.
Слично нешто је било и за вријеме Хладног рата, гдје су се СССР и њене савезнице представљале као досадни контролори са шубарама, и тв програмом, који се прекида после последњег дневника у 10 увече, а такође и живот у њиховим градовима. За разлику од Америке и Запада гдје је слобода, кока кола, субкултуре, ноћни живот.
Све у свему и поп култура је један од облика наоружања, бар медијског, а знамо колико они креирају данашњу стварност…
Милош Лалатовић
