Britanski premijer raskida Severnoirski protokol iz sporazuma o Bregzitu. Kršenje tog ugovora je akt političkog ludila i pokazuje potpunu neodgovornost Borisa Džonsona, smatra dopisnica DW iz Brisela Barbara Vezel. Kada je Boris Džonson početkom ovog meseca preživeo izglasavanje nepoverenja u Donjem domu zbog svojih korona-zabava u vreme lokdauna, bila je to presuda o njegovoj političkoj budućnosti koja je podelila duhove. Neki su verovali da može da se opusti i da je njegova moć za sada sigurna. Drugi su se plašili da će pod pritiskom sopstvene stranke on delovati još nekontrolisanije.
Nažalost, skeptici su bili u pravu. Jer, premijer sada političkom motornom testerom samovoljno demontira Severnoirski protokol, najdelikatniji deo sporazuma o Bregzitu.
Nema „trivijalnog“ kršenja ugovora
Međunarodni ugovori su obavezujući i ne mogu se jednostrano menjati. Takvo kršenje ugovora prema međunarodnom pravu nikada ne može biti „trivijalno“, kako to tvrdi Boris Džonson. Jer uništava poverenje država.
Ali, i ovde premijer veruje da može da prenebregne pravila. On jednostavno izmišlja neku vrstu „klauzule za hitne slučajeve“ da bi van snage stavio Severnoirski protokol. Navodno, jer ugovor ne bi funkcionisao i ometao bi razmenu robe između britanskog kopna i Severne Irske.
Da se prisetimo tog najtežeg dela pregovora o Bregzitu: radilo se o tome da se ne pravi granica između Republike Irske, koja je članica Evropske unije i britanskog regiona Severne Irske, kako bi se očuvao Sporazum od Velikog petka. Istovremeno, EU je želela da obezbedi svoje unutrašnje tržište i pravila kako roba ne bi mogla nekontrolisano da teče s britanske na evropsku stranu.
Ono što je iz toga proizašlo, bio je kompromis koji je i samu Britaniju obavezao na određene kontrole i koji je Džonson tokom potpisivanja pozdravio kao „fenomenalan“.
Međutim, premijerova tvrdnja da je ugovor nepraktičan jednostavno je neistinita, uprkos nekim birokratskim problemima. U suštini, Severnoj Irskoj je više nego dobro, s obzirom da, uprkos Bregzitu, ostaje deo unutrašnjeg tržišta EU i istovremeno može slobodno da trguje robom sa Velikom Britanijom.
U stvari, region je po ekonomskom razvoju na drugom mestu, odmah nakon šireg regiona Londona. Preduzetnička udruženja u Severnoj Irskoj i većina lokalnih političara protive se Džonsonovoj akciji.
Briselu je dosta pozorišta
Evropska komisija u Briselu namerava da tuži Veliku Britaniju ako bude sprovela najnovije pretnje. Jedan takav postupak se pred Evropskim sudom pravde vodi od prošlog leta.
Ako se slučaj reši u njenu korist, vlada Velike Britanije bi verovatno bila novčano kažnjena, a ako se ne povinuje presudi i ne isplati, EU želi da poveća carine na britansku robu. Rezultat bi bio potpuni trgovinski rat. Kao upozorenje, EU je već suspendovala posebne sporazume, na primer u ribarstvu ili saradnji u nauci.
Briselu su živci na ivici jer Boris Džonson stalno pravi probleme. Njegova vlada je od samog početka agitovala protiv sporazuma koji je sama potpisala.
Od prošlog leta su se vodili dalji pregovori i EU je pristala na neke ustupke. Ali pregovori su mesecima bili na ledu, jer je britanska strana odbijala dalje sastanke.
Činilo se da je namera bila da se prekinu pregovori kako bi se pronašao izgovor za kršenje ugovora. U EU smatraju da London, kako kažu advokati, ima loše namere.
Čin političkog ludila
Evropa se trenutno bori sa rastućim cenama energenata, inflacijom i ekstremnim političkim stresom zbog rata u Ukrajini. I to važi za sve zemlje bez izuzetka. U tim okolnostima, Evropljanima i Britancima je trgovinski rat potreban taman koliko kuga ili kolera. To je čin političkog ludila za koji nema opravdanja.
Ali Boris Džonson deluje partijski taktično i iz čistog računa na unutrašnjem političkom nivou. On želi da zadovolji svoje desničarske konzervativne pristalice Bregzita i istovremeno svoje prijatelje u severnoirskoj Demokratskoj unionističkoj partiji (DUP), koji od svog izbornog poraza blokiraju saradnju u Belfastu.
Pitanje je da li će on te ciljeve ostvariti pretnjom da će prekršiti ugovor. Ali, Džonson, kockar po navici, svejedno pokušava: neodgovorno, iz sopstvenog interesa i sa kockarskom spremnošću da rizikuje. Britanski premijer još jednom dokazuje da nije podesan za svoju funkciju. Ako bi Džonsona ove godine ipak najurili iz Dauning strita, Evropa bi odahnula.
Izvor: RTS
