Британски премијер раскида Северноирски протокол из споразума о Брегзиту. Кршење тог уговора је акт политичког лудила и показује потпуну неодговорност Бориса Џонсона, сматра дописница DW из Брисела Барбара Везел. Када је Борис Џонсон почетком овог месеца преживео изгласавање неповерења у Доњем дому због својих корона-забава у време локдауна, била је то пресуда о његовој политичкој будућности која је поделила духове. Неки су веровали да може да се опусти и да је његова моћ за сада сигурна. Други су се плашили да ће под притиском сопствене странке он деловати још неконтролисаније.
Нажалост, скептици су били у праву. Јер, премијер сада политичком моторном тестером самовољно демонтира Северноирски протокол, најделикатнији део споразума о Брегзиту.
Нема „тривијалног“ кршења уговора
Међународни уговори су обавезујући и не могу се једнострано мењати. Такво кршење уговора према међународном праву никада не може бити „тривијално“, како то тврди Борис Џонсон. Јер уништава поверење држава.
Али, и овде премијер верује да може да пренебрегне правила. Он једноставно измишља неку врсту „клаузуле за хитне случајеве“ да би ван снаге ставио Северноирски протокол. Наводно, јер уговор не би функционисао и ометао би размену робе између британског копна и Северне Ирске.
Да се присетимо тог најтежег дела преговора о Брегзиту: радило се о томе да се не прави граница између Републике Ирске, која је чланица Европске уније и британског региона Северне Ирске, како би се очувао Споразум од Великог петка. Истовремено, ЕУ је желела да обезбеди своје унутрашње тржиште и правила како роба не би могла неконтролисано да тече с британске на европску страну.
Оно што је из тога произашло, био је компромис који је и саму Британију обавезао на одређене контроле и који је Џонсон током потписивања поздравио као „феноменалан“.
Међутим, премијерова тврдња да је уговор непрактичан једноставно је неистинита, упркос неким бирократским проблемима. У суштини, Северној Ирској је више него добро, с обзиром да, упркос Брегзиту, остаје део унутрашњег тржишта ЕУ и истовремено може слободно да тргује робом са Великом Британијом.
У ствари, регион је по економском развоју на другом месту, одмах након ширег региона Лондона. Предузетничка удружења у Северној Ирској и већина локалних политичара противе се Џонсоновој акцији.
Бриселу је доста позоришта
Европска комисија у Бриселу намерава да тужи Велику Британију ако буде спровела најновије претње. Један такав поступак се пред Европским судом правде води од прошлог лета.
Ако се случај реши у њену корист, влада Велике Британије би вероватно била новчано кажњена, а ако се не повинује пресуди и не исплати, ЕУ жели да повећа царине на британску робу. Резултат би био потпуни трговински рат. Као упозорење, ЕУ је већ суспендовала посебне споразуме, на пример у рибарству или сарадњи у науци.
Бриселу су живци на ивици јер Борис Џонсон стално прави проблеме. Његова влада је од самог почетка агитовала против споразума који је сама потписала.
Од прошлог лета су се водили даљи преговори и ЕУ је пристала на неке уступке. Али преговори су месецима били на леду, јер је британска страна одбијала даље састанке.
Чинило се да је намера била да се прекину преговори како би се пронашао изговор за кршење уговора. У ЕУ сматрају да Лондон, како кажу адвокати, има лоше намере.
Чин политичког лудила
Европа се тренутно бори са растућим ценама енергената, инфлацијом и екстремним политичким стресом због рата у Украјини. И то важи за све земље без изузетка. У тим околностима, Европљанима и Британцима је трговински рат потребан таман колико куга или колера. То је чин политичког лудила за који нема оправдања.
Али Борис Џонсон делује партијски тактично и из чистог рачуна на унутрашњем политичком нивоу. Он жели да задовољи своје десничарске конзервативне присталице Брегзита и истовремено своје пријатеље у северноирској Демократској унионистичкој партији (ДУП), који од свог изборног пораза блокирају сарадњу у Белфасту.
Питање је да ли ће он те циљеве остварити претњом да ће прекршити уговор. Али, Џонсон, коцкар по навици, свеједно покушава: неодговорно, из сопственог интереса и са коцкарском спремношћу да ризикује. Британски премијер још једном доказује да није подесан за своју функцију. Ако би Џонсона ове године ипак најурили из Даунинг стрита, Европа би одахнула.
Извор: РТС
