Након тридесет година вршења неприкосновене власти једне исте партије и њеног лидера првенствено је неопходна солидарност и интеграција унутар Црне Горе на нови начин, али не искључиво само ради вршења власти, као што је то било дуго времена
Политиколози одавно сматрају да је политика за једну врсту људи борба, односно моћ која појединцима омогућава да осигурају своју превласт над друштвом и да из тога извуку корист. За неке друге политика је напор да се успостави ред и правда, колико је то највише могуће, односно моћ којом се општи интереси и заједничка добра штите од притисака појединачних захтјева.
Они који свакодневно учествују у политици, њихове друштвене групе – партије и остали чиниоци политичког живота примјењују различите методологије и врсте политичких борби.
Основни циљ коректне политике је демократска борба у оквиру постављеног друштвеног система вриједности чија се суштина увијек може тумачити. То изискује потребу да се и најдемократскији домети политике морају уоквирити у одређене нормативне форме.
Прије тога, контиунирани политички противници или они „од случаја до случаја“ увијек могу или би требало да покушају да усагласе, кроз дијалог, оне ставове који су важни за државне циљеве.
Такав дијалог, односно компромис треба да направи баланс између онога шта једна или друга страна тиме губе или добијају.
Наведено није могуће остварити уколико нема тежњи ка стратешким интеграцијама и политичкој солидарности. Солидарности која је утемељена у основним људским инстиктима и заснива се на заједничком животу у једној заједници, са свим њеним сличностима и различитостима; сличност која више долази до изражаја ако су очите разлике између припадника друштвених група; Различитост која битно утиче на друштвену кохезију и омогућава компромисна рјешења у циљу бољег живота свих грађана и што стабилније државе, која би морала бити најзначајнија сврха политичке борбе.
Законитост је да свака партија учешће у политици сматра борбом док је у опозицији, а чим постане власт на њу посматра као сопствени допринос стварању складне друштвене заједнице у којој су, наводно, антагонизми сведени на минимум.
Они ће увијек постојати и највише зависе од степена интеграција државе и постављања другачијих друштвених вриједности од оних које су изазивале сукобе.
Након тридесет година вршења неприкосновене власти једне исте партије и њеног лидера првенствено је неопходна солидарност и интеграција унутар Црне Горе на нови начин, али не искључиво само ради вршења власти, као што је то било дуго времена.
Вријеме од 2020. године до данас је кратак период да би се извеле праве реформе једног заробљеног друштва какво је било и још се некако одржава у Црној Гори.
Новим генерацијама политичара, односно једном броју младих људи у политици искључиви циљ мора бити економски напредак државе, борба против огранизованог криминала и корупције и формирање другачијег друштвеног амбијента.
Уколико допусте да се политика сведе на слушање снимка гласа прошлости у скупштини и примјене полиграфа који не утврђује ни лаж ни истину и уколико занемаре солидарност и тежњу ка истинским интеграцијама и компромисима, колико је то највише могуће, све ће бити само пука борба за власт и реализација ко зна чијих појединачних интереса.
Све остале представе, о себи лично, нацији, вјери, идеологији или партијском програму којем припадају, било ком другом опређељењу, представе о прошлости, садашњости или будућности остају као граничне линије које ће на демократски начин подстицати политичку конкуренцију.
То ће давати могућност бирачима да им указују или не указују повјерење и омогућавају вршење законодавне или извршне власти. Другачије демократско понашање и несебична реализација изборних обећања створиће услове за васпитање квалитетних будућих генерација политичара и политичких лидера у Црној Гори.
Иако постоје конкретни проблеми стиче се утисак да је актуелна власт свјесна важности своје позиције и обавезе према бирачима. За очекивати је да ће, посебно млади људи у политици, успјети да превазиђу личне сујете и да ће урадити све да заштите опште интересе и заједничка добра, односно државу. За очекивати је да и ће млади људи у политици коначно створити услове државним институцијама да успоставе ред, правду и једнакост – дати шансу Црној Гори, а не појединицима ради остваривања њихове користи и интереса. За очекивати је да ће млади људи у политици сачувати све наше сличности и различитости као највећу вриједност. Нема нас много и некад нам само недостаје мало више обзира једних према другима. За очекивати је да млади људи у политици разумију актуелну подршку међународне заједнице која очито даје шансу Црној Гори и која се никако не смије пропустити.
Ратко Контић
Извор: Дан
