Колико је Црна Гора далеко од сваке политичке озбиљности и одговорности према грађанину може се мјерити и количном изговорених фраза, реторичко-политике отрцаности, демагогије.
Стање у држави у сваком могућем смјеру јесте мизерно, а онда би требалао да нас неко убиједи у исправност своје политичке одлуке или програма, изговарајући најотрцанију од свих могућих политичких фраза:
Разговарамо о одлуци која је тешка. Тешка времена и политичка криза захтијевала је од нас тешке одлуке.
Овакав приступ политици еквивалентан је оном исказу што га понекад чујемо у свакодневном животу: „Ко зна зашто је то добро”. У недостатку смисла или конкретности једино је могуће изговорити нешто бесмислено.
Међутим, ако се вратимо овој, цитираној, политичкој фразеологији или „филозофији”, онда можемо уочити, заправо, далеко сложеније проблеме.
Наиме, уочити једну лажну емпатију за судбину наше опште, колективне судбине. Тако, јер политичка одлука која се има донијети није „тешка”, већ је из перспективе онога ко је доноси најлакша могућа одлука, а, очито, брижљиво припремана и жељно ишчекивана.
Једино што је у Црној Гори тешко јесте наша будућност с оваквим политичарима.
П. С. Примјер политичке реторике г. Конатара узимам по случајном узорку. Када бих био толики мазохиста, вјероватно бих могао пажљивијим слушањем или читањем да сачиним читаву енциклопедију сличних примјера из свих политичких редова.
Милорад Дурутовић
