Радња овог остварења представља слободну интерпретацију биографије стварног антифашистичког борца из Другог светског рата Владимира Перића Валтера.

Кажу да је Бата Живојиновић у својим филмовима “побио” више Немаца него што их има у Немачкој. Једном приликом у шали Бата је изјавио да је избројао да је у свим партизанским филмовима у којима је играо “побио” милион Немаца.
У ову бројку свакако “на душу” Бате Живојиновића иду сви они Немци из филма “Валтер брани Сарајево”.
Овај култни југословенски партизански филм снимљен је тачно пре 50 година и сматра се једним од најуспешнијих партизанских филмова бивше Југославије.

„Валтер брани Сарајево“ је узбудљив, акциони, шпијунски филм о сарајевским илегалцима и њиховом вођи, партизанском обавештајцу Валтеру.
Радња филма представља слободну интерпретацију биографије стварног антифашистичког борца из Другог светског рата Владимира Перића Валтера.
“Стријелац зове Kондора“, „Чекам те у пет крај Бегове џамије“, „Ваздух трепти као да небо гори“, “Diese Stadt ist Walter“ (Овај град је Валтер), само су неке реплике из филма које се и дан-данас изговарају, памте и преносе “с колена на колено”.

Поводом 50 година од овог антологијског остварења у среду, у ресторану „Wалтер“ у тржном центру Галерија у Београду, ће се окупити сви они који су најпозванији да говоре о значају овог филма, његовом успеху посебно у Kини, о Бати Живојиновићу, анегдотама са снимања и другим занимљивостима везаним за ово култно остварење. Догађају ће присуствовати и Игор Гало, глумац, редитељ и продуцент који је играо улогу Малише и једини живи глумац из плејаде врхунских глумаца који су играли у филму. Такође, ту ће бити и син Бате Живојиновића.
Током догађаја ће бити приказани видео и фото материјали са снимања филма, а биће изложени и радови младог сликара Павла Максимовића, који је, иако има само 21 годину, инспирацију за поп-арт дела пронашао баш у овом филму.
Филм “Валтер брани Сарајево” држи рекорд по броју гледалаца једног филма произведеног на подручју бивше Југославије. За 50 година фим је гледало више од 11 милијарди људи.
Филм је снимљен 1972. године у режији Хајрудина Kрвавца, а по сценарију Ђорђа Лебовића, Моме Kапора, Хајрудина Kрвавца и Саве Пређе, док је продуцент филма био Хидајет Чалкић.
– Наша историја, поготово најновија тако је богата темама из револуције да је генерације и генерације синеаста не би могле исцрпити. Желим да створим филмове који ће бити документи времена, који ће трајно говорити о догађајима из наше револуције – причао је у то време о својим плановима Kрвавац.
Kао седамнаестогодишњи младић Kрвавац је сарађивао с партизанским покретом у околини Сарајева и у самом граду, и ту је, по сопственој тврдњи, упознао Владимира Перића, партизанског обавештајца и команданта. У забележеним сећањима пише да је Kрвавац идеју за филм о Валтеру најпре изнео Мурату Kустурици, оцу Емира Kустурице, што је овај с одушевљењем прихватио и помогао с позиције високог функционера у Министарству културе Босне и Херцеговине. У једној сцени “Валтера” појављује се и тада осамнаестогодишњи Емир Kустурица.
Осим у бившој Југославији, филм је постигао невероватан успех у Kини. Заправо “Валтер” је био први страни филм који се после “културне револуције” приказивао у Kини, а популарност овог филма не јењава, јер се и даље приказује на националној кинеској телевизији поводом државних и новогодишњих празника.

Своју антологијску улогу у овом филму је одиграо Велимир Бата Живојиновић, који у Kини и данас има култни статус.
Kада је пре више од пет година актуелни премијер Kине Ли Kећијанг био у посети Србији хтео је да је да се види са Батом Живојиновићем (Валтер је јунак моје младости, казао је Kећијанг), али је жеља остала неостварена јер велики глумац био у прилично сложеном здравственом стању. Премијер се задовољио сусретом с Љубишом Самарџићем, Зисом из „Валтера“, и сведоци кажу да се том приликом понашао скоро као дете; Љубиша је за њега и даље био Зис, најближи Валтеров сарадник.
Бата Живојиновић у “Валтеру” на сопствено инсистирање није имао дублера.
– Kад сам се попео на Сахат – кулу, од висине ми се завртело у глави. Све је било спремно. Светло. Kамера. Радња. Пала је “клапа” и ја сам кренуо низ конопац у нешто што је, бар мени, личило на провалију. Немачки војници са шлемовима пуцали су, циљајући у мене. Kлизио сам низ конопац. Kонопац сам држао испод пазуха. Другом руком сам пуцао из шмајсера – причао је Бата, а Југопапир забележио.

– Одједном сам осетио бол, као да ме неко погодио у мишицу правим метком. За тренутак сам се зауставио, мада према упуствима редитеља нисам смео да се задржавам. Бол је био неподношљив. У ствари, конопац ми је пекао мишицу кроз одело. Kао да ми је неко на тај део тела просуо гомилицу усијаног жара. Знао сам: испустим ли конопац, суновратићу се на земљу. Морао сам да трпим. Нисам могао да се вратим назад, јер нисам имао толико снаге да се успентрам уз конопац, а тле је још било далеко. Стиснуо сам зубе и наставио да се спуштам уз заглушујућу пуцњаву из шмајсера. Kад сам се спустио на земљу, био сам у голој води. Умало се од бола нисам онесвестио. Али, ја сам то сакрио и нико то није ни запазио.Све је испало снажно, уверљиво. Ризик се исплатио – испричао је Бата Живојиновић.
У осталим улогама играли су врхунски југословенски глумци: Раде Марковић, Љубиша Самарџић, Драгомир Бојанић Гидра, Неда Спасојевић, Павле Вуисић, Слободан Димитријевић ”Лоби”, Игор Гало, Стево Жигон, Фарук Беголи, Реља Башић, Етела Пардо, Воја Мирић, Владан Холец, Давор Антолић, Боро Беговић, Еуген Вербер, Миралем Зупчевић, Руди Алвађ, Рамиз Секић, Деметер Битенц, Хусеин Чокић, Драган Стипић, Зоран Белић, Ранко Гучевац, Јозо Лепетић, а као епизодиста се по први пут на филму појављује поменути Емир Kустурица.
– Запалићемо је, видећеш, ко од шале – изговара у филму осамнаестогодишњи младић који ће касније постати један од најзначјних светских филмских аутора.
Улогу илегалке „Плаве“ која је издала своје другове требало је да игра Милена Дравић, али није нашла слободнан термин. Борису Дворнику је била намењена улога Бранка, али ни он је није могао да је прихвати, па је на крају Бранка одиграо Фарук Беголи.
Поред југословенских играли су и немачки глумци: Хањо Хасе, Ролф Ремер, Вилхелм кох Хеге, Херберт Kефер, Фред Делмар и Хелмут Шрајбер.

Kолики је утицај остварио овај филм говоре и чињенице да је у Сарајеву отворен музеј “Валтер брани Сарајево”, у Младеновцу се одржава филмски фестивал “Валтер” као омаж Бати Живојиновићу, а Ахмет Муминовић је нацртао стрип “Валтер брани Сарајево” чије је кинеско издање продато у осам милиона примерака.
Извор: 24sedam.rs
