Извор: Мића Вујичић
Краљ хорора објавио је више од шездесет романа и продао их у преко 350 милиона примерака, а све је почело пре педесет година са Кери – тако ових дана најчешће почињу вести везане за кинговски јубилеј. Желећи да се придружимо честиткама, подвлачимо неколико редова из књиге Стивена Кинга О писању (издавач: Вулкан, превод: Владан Стојановић), живописне мемоаристике о настанку дела која су крцата мртвима.
Када му се отворио рукопис Кери – сазнајемо – добио је посао професора енглеског у Хемпдену, а пре тога је „диринчио“ у вешерају. Живели су у приколици. Замало дотакавши очај „што се тиче списатељске каријере“, схватио је да у том усамљеничком послу има огромну подршку супруге Таби.
Кључни трен за настанак сторије – прескочимо ли годину рада на послу школског домара и откриће женске свлачионице с тушевима – јесте трен спајања две идеје: адолесцентске окрутности и телекинезе.
„Писање ми је увек најбоље ишло кад је било интимно, секси, као трљање коже о кожу. Рад на Кери личио је на ношење ронилачког одела које нисам могао да скинем.“
Бунарио је по ђачким сећањима и Таби му је много помогла. „Њен први допринос био је податак да аутомати са улошцима и тампонима у средњим школама обично не раде на новчиће.“
Предујам? 2.500 долара. Права за објављивање Кери у меком повезу? Четири стотине хиљада долара!
„Дедица је, кад сам био мали, говорио мајци: Зашто не ућуткаш тог клинца, Рут? Проспе сву утробу чим отвори уста.“
То је – признаје – била истина, међутим, тог дана, пошто је чуо цифру, није успевао да проговори у слушалицу.
Извор: Радар
