
Побједа ПЕС-а на последњим парламентарним изборима је преврнула шаховску политичку таблу Црне Горе и створила нову политичку реалност. Грађанима је у периоду послије 30.08.2020. године дојадила пријетња да се ДПС са сателитима може вратити на власт, али и анемичност или претјерана агресија партија антиђукановићевске коалиције чије је понашање оцијењено: врло неодговорним. Улазак ПЕС-а у политичку орбиту је изазвао природни рефлекс партија антиђукановићевске коалиције кроз анимозитет и мржњу према изненадној, новој политичкој сили. Оне су „осјећале“ као да им је ПЕС нешто „украо“, а нису одговорно приступиле реалној анализи својих крупних грешака које су отвориле простор новом политичком субјекту. Елем, на жалост: то ни сада не раде! Оправдано огорчење се десило и код партија Ђукановићеве коалиције јер их је ПЕС збрисао са политичке сцене, вјероватно заувијек.
ГП УРА је изгубила мјесто „језичка на ваги“ а ДФ коначно потрошио капитал којег је имао послије рушења Ђукановића углавном због недостатка стрпљења, али и претјеране агресије што је Медојевићу запечатило политичку судбину.
Одлазак Јакова Милатовића, предсједника Црне Горе, са мјеста потпредсједника ПЕС-а и „свих осталих функција у партији“ опет ствара нову политичку реалност, чије ћемо обрисе јасније видјети кроз пар недеља када се „тло слегне“. Ђукановићеви и Вучићеви медији у Црној Гори ће и даље спинивати и агресивно учествовати у тој причи с тежњом да се нанесе што већа штета и Спајићу и Милатовићу. Уосталом, то су очекивано одмах почели радити послије објелодањивања информације да је Јаков изашао из ПЕС. Управо зато, главни актери би морали водити рачуна да се током овог политичког раздвајања не деси претјерана штета, те да се у садашњој ситуацији не прелазе „црвене линије“ у међусобном информативном дјеловању. За пар недеља ће се ситуација у односима расчистити а потом кристалисати у ком смјеру ће ићи.
Јакова Милатовића је народ изгласао за предсједника да би се коначно срушио Ђукановић. Опет, грађани су гласали Спајића јер желе престанак личне социјалне агоније и обрисе бољег живота. Први задатак је завршен, Милатовић ће бити предсједник државе још дуге четири године.
Што се тиче другог задатка, јачање економије државе: он је у домену обавеза које је пред собом и народом ставио ПЕС и премијер Спајић. Спајићева теза да је економија главни и кључни национални интерес и циљ: постала је нова политичка парадигма Црне Горе. Самим тим, било какво ометање шансе да се покуша остварити тај циљ биће негативно прихваћено од стране народа. Премијеру Спајићу и парламентарној већини се мора омогућити да се реализују реформе и економски програм који буду зацртали. Грађанима су приоритет економски резултати због повећања сопственог животног стандарда, и то ће бити правило на основу којег ће се они опредјељивати према свим политичким субјектима, онима који сада постоје и онима који ће тек доћи.
За Журнал: Војин Грубач
