Субота, 24 јан 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Плави китови: Гиганти из океана се полако враћају у безбедни тропски рај, научници узбуђени

Журнал
Published: 24. новембар, 2023.
Share
Плави кит, (Фото: ББЦ)
SHARE
Плави кит, (Фото: ББЦ)

Плави китови – највеће животиње на Земљи – праве себи дом у делу Индијског океана где су пре неколико деценија збрисани китоловом. Истраживачи и филмаџије снимили су китове 2020. и 2021. на Сејшелима, што је потом приказано у филму Плави китови 3Д. Годину дана касније, подводним аудио снимањем откривено је да китови и даље проводе време у тој области, што значи би тамо могли да се размножавају, кажу научници. Истраживачи то откриће описују као „победу у очувању природе“, након што је совјетска китоловска флота 1960-их десетковала популацију.  „Испоставило се да ако престанете да масовно убијате животиње и дате им шансу да се опораве, оне могу да се опораве“, каже Кејт Стафорд, једна од водећих истраживачица на пројекту.

Комерцијални китолов је оставио трајан утицај, због чега број плавих китова на свету још увек је мали и Међународна унија за очување природе их и даље сматра угроженом врстом.

Више од 300.000 их је убијено само на јужној хемисфери, где их лове савременим китоловцима. „Ово је највећа животиња која је икада постојала на планети“, наводи Стафорд. „Желимо да знамо где се враћају, а сазнање да постоји популација око Сејшела је узбудљивa.“ Откриће je објављено у „Журналу за истраживање угрожених врста“ (Journal of Endangered Species Research), a резултат је постављања „звучне замке“ на морско дно у близини мале острвске државе. Опремљенa подводним микрофонима, батеријама и уређајима за снимање, замка је на морском дну била годину дана, снимајући 15 минута сваког сата, сваког дана. Током једномесечне истраживачке експедиције, Стафорд је такође неколико сати сваког дана проводила у води са подводним микрофоном.

„Чули смо изванредне ствари – звукове уљешура (врста китова) и делфина, али нажалост не и плаве китове“, каже за ББЦ Крис Вотсон, сниматељ звука дивљих животиња на путовању. Међутим, када су научници извукли звучну замку, анализа снимка је открила да су плави китови ипак били тамо. Њихова песма, веома нискофреквентна, могла се чути првенствено током марта и априла.

„То значи да би Сејшели могли бити заиста важни за плаве китове“, каже Стафорд. „Они певају током сезоне парења и мислимо да су вероватно мужјаци ти који певају, на основу онога што знамо о другим китовима. „Дакле, постоји потенцијал да су Сејшели подручје за њихово размножавање.“ Научници су чак могли да разазнају којој популацији плавих китова припадају. „Можете их разликовати по звуковима које испуштају“, наводи Стафорд. „На Сејшелима смо чули ону која се генерално повезује са северним Индијским океаном.“ Песма или основна фреквенција плавог кита је толико дубока и тако ниска да је изван домета људског слуха.

Вотсон, који је претходно снимио плаве китове у Калифорнијском заливу, између САД и Мексика, наводи да се у тим ситуација заправо чује висока фреквенција која „звони“ када плави кит пева, што описује као „дубок пулс“.

„То је било оно што је код Мексика одјекивало у мојим слушалицама“, наводи. Стафорд то описује као „најгласнији звук у животињском царству“. „[Њихов позив траје] 15 до 20 секунди на око 188 децибела, што је еквивалент млазном мотору у ваздуху“, истиче. Звук путује много брже и даље у води, омогућавајући плавим китовима да комуницирају на удаљеностима од стотина, па чак и хиљада километара.

Тихо уточиште

Научници који се баве заштитом природе сада желе да схвате колико су Сејшели заправо важни за плаве китове. Подручје око острва званично је заштићено, али су забринути због потенцијалног загађења буком, која подједнако ефикасно путује кроз воду. „На Сејшелима нема огромне количине бродског саобраћаја, тако да бисмо можда могли да их замислимо као лепо, тихо, безбедно место за плаве китове“, наводи Стафорд.

Извор: ББЦ

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Први циљ остварен: већ данима се прича о филму „Наполеон“
Next Article Пут доврага

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Хоће ли Мило старост провести у Спужу, или на Дјевичанским острвима?

До јуче ми се чинило да нам о глави "раде" само Србија и Русија. Да…

By Журнал

Зашто Западни Медији Пуштају Зеленског Низ Воду?

Пре пар дана он је у чланку за славно пропагандно гласило објаснио да постоји дубоко…

By Журнал

Подсјећамо: Репортажа „Под Капом Морачком“ ТВЦГ

Књижевник Комнен Бећировић, истакнута личност српске културне и друштвене сцене, пјесник, публициста и хроничар националне…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикНасловна 2ПолитикаСпорт

Новак после побједе: Косово је срце Србије, стоп насиљу!

By Журнал
Мозаик

Гдје се налазила Троја?

By Журнал
МозаикНасловна 2СТАВ

Шејн

By Журнал
Мозаик

Синан Гуџевић: Kошара

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?