Прича о наводно катаклизмичним климатским променама служи глобалистичкој елити за одржавање политике страха преко које се спроводи безочна историјска превара и пљачка, сматра публициста Синиша Љепојевић.
Да ли вам је добро кад прочитате следеће наслове? „КАД ПРОТУТЊИ ОЛУЈА ИЗ ХРВАТСКЕ, ПОСЛЕ ТОГА СТИЖЕ ПАКАО! РХМЗ издао упозорење за целу Србију: Ево када стиже нови талас ОПАКЕ ВРЕЛИНЕ“. Или „СТИЖЕ ЛЕДЕНИ ОБРТ Спремите се, над Хрватском се надвијају ЦРНИ ОБЛАЦИ, јак грмљавински систем већ је близу Словеније, а то значи само једно: ОЛУЈА НАС НЕЋЕ МИМОИЋИ!“
Плашење временском прогнозом – климатске промене горе од нуклеарног рата
И тако из дана у дан, читавог лета идемо из паклених врућина у ледено доба преко библијских потопа и осталих метеоролошких катаклизми космичких размера. Наслови временских прогноза неретко нам сугеришу да не излазимо на улице, тако да је питање дана кад ће нас утешити речима да загрлимо најближе и сачекамо неизбежни крај света.
Без обзира што је у последњих годину дана све извеснија прича о потенцијалном нуклеарном рату, стратезима Запада су изгледа на првом месту катаклизмичних сценарија – климатске промене, односно глобално загревање.
А то нам сликовито показује изјава америчког државног секретара Ентонија Блинкена да нуклеарни рат није гори од климатских промена које „представљају егзистенцијални изазов за све нас“.
Одржавање политике страха
Апокалиптични наслови о временској прогнози користе се пре свега за одржавање политике страха што је основни концепт, јер уплашен човек може лако да се контролише, каже за Спутњик спољнополитички коментатор и публициста Синиша Љепојевић. Реч је о истом пројекту чији је део био и корона вирус а сада се људи плаше временском прогнозом, док се са друге стране покушава прикрити употреба климатског оружја.
Запад већ дуго развија климатско оружје иако је то забрањено Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација из 1977. године, али то га не спречава да настави да га развија и што је још горе, да га употребљава.
Кроз ширење страха од временских неприлика покушава се сакрити да је климатско оружје увелико у употреби и да оно може да користи не само природно стање времена него може и да створи вештачко време, као у случају великих суша, киша и генерисања олуја, објашњава Љепојевић.
„Ми смо видели у последње две недеље да су тропске олује генерисане са Алпа. Стварно је апсурдно да Алпи могу да генеришу тропску олују, али климатско оружје може да изазове снагу тропских олуја и са тог подручја. Истовремено постоји и трећи ниво коришћења те ситуације а то је да је Запад у великој мери користио климатско оружје у Украјини минуле зиме, тако да је спречио јаке природне зиме у том делу и сада хоће да кажу да је то једноставно неки природни процес у смислу да се клима мења. Све су то делови једног релативно старог вештачког пројекта – пројекта климатских промена.“
Климатске промене – безочна историјска превара и пљачка
Приче да су климатске промене најопаснија ствар за живот људи су инструмент за одржавање политике страха, али су и истовремено покушај контроле других земаља, јер земље које наводно изазивају климатске промене, по мишљењу Запада морају бити кажњене.
Реч је о историјској обмани и пљачки пошто се путем стандарда које је Запад преко агенција Уједињених нација успоставио покушавају казнити земље које наводно крше правила климатских промена, односно оне морају да плате велике казне.
Од новог леденог доба до глобалног кључања
„Наравно, климатске промене постоје одувек, наш научник Милутин Миланковић је то теоретски објаснио, а касније се развојем технологије то и доказало, али то више нико не спомиње. Подсетио бих да је инструмент климатских промена почео оног часа кад је било јасно да моћ Запада опада. Прва климатска комисија је основана у време Ричарда Никсона 1972. године кад су јавне финансије банкротирале у Америци. И онда се тражио начин, пошто привреда није толико јака, како да се задржи контрола над народом и осталим деловима света, као што је то рецимо показао корона вирус. Додуше, у то време се народ плашио да ћемо ући у ледено доба.“
А онда је та прича пропала, а кад је дошло до још веће кризе моћи Запада деведесетих година ледено доба је прешло у глобално загревање, да би данас генерални секретар УН изјавио да имамо глобално кључање.
Плаћамо тајни порез за екологију
Међутим, невоља са тим причама је, примећује Љепојевић, што већина јавности не верује у њих и не постоји подршка за тај пројекат, иако његови творци притискају владе које су њихови клијенти. То међутим не значи, додаје он, да ће глобалистичка елита, финансијска и политичка одустати од тога, пошто им ништа друго није преостало осим наратива о климатским променама и сексуалним мањинама.
Пројект климатских промена мора имати своје извршиоце а то су, истиче Љепојевић, огромна мрежа такозваних зелених и еколошких организација које су врло богате без обзира што често знају бити апсурдне.
„Банке су укључене у то пошто оне имају највише користи зато што у свакој цени струје, у цени било ког производа има тај такозвани тајни порез за екологију. То је страшан бизнис. Ми све плаћамо скупље, не само у Србији него и у целом свету, барем западном, да би се оправдала борба за планету. Део тога је и климатско оружје које се користи за угрожавање усева, за промену локалних клима да би неке земље дошле у ситуацију да немају хране, тако да је и храна постала инструмент владања над другим људима“, закључио је Љепојевић.
Извор: Владимир Судар/sputnikportal.rs
