Kад је у питању тема угрожености животне средине, потребно је поћи од чињенице да много више природних ресурса користе развијене земље од неразвијених. Отприлике 1 милијарда популације користи 80% тих ресурса док преосталих 20% иде ка оних 5 милијарди човјечанства. Овај дисбаланс представља евидентан морални али и политички проблем.
Утицај (негативни) људи на животну средину зависи од неколико фактора: раст људске популације; развој потрошачког изобиља и на крају експанзија технолошког развоја.
Пред мисећим људима се поставља питање може ли се, и на који начин смањити тај негативни човјеков утицај кроз контролу ове три појаве (дјелатности)?
Још 1987 УН су формирале комисију на челу са тадашњом норвешком премијерком Брунгланд. Ова комисија је поднијела извјестај под називом „Наша заједничка будућност“. У њему је формулисан појам одрживог развоја човјечанства. То је, како су дефинисали, задовољавање потреба садашњице на такав начин који не угрожава способност будућих генерација да своје потребе задовоље на исти такав начин.
Раст популације није могуће (а није ни природно ) зауставити, али преостале двије компоненте негативног људског утицаја је сигурно могуће контролусати у оквирима разумног и моралног дјеловања садашњих покољења
Оливер Јанковић
