Заједнички наступ ствара осећај повезаности, тимског рада, ублажава ниво стреса, јача самопоуздање, побољшава меморију, а дугорочно гледано повољно утиче на капацитет плућа

Да су дружење с другима, осећај повезаности и заједништво предуслови доброг здравља и дужег живота зна се већ дуго, али однедавно тој листи је додато још нешто: певање у друштву. Дакле, не премишљајте се и придружите се хору у старачком дому, оближњој цркви, аматерском или професионалном хору у културно-уметничком друштву, само ако имате прилику.
Скоро 18 месеци током пандемије, активности хорова су широм света биле скоро потпуно обустављене, јер је утврђено да се вирус тако брже шири, али како вирус корона слаби, тако хорови хватају нови залет. Али, тај период током пандемије је искоришћен да се ураде медицинске студије о значају заједничког певања за ментално и физичко здравље, а резултате неких истраживања недавно је објавио британски лист „Гардијан”.
Певање у друштву, пре свега, извор је задовољства, зато и они којима музика није професија воле у караоке-бару, на свадбама и слављима или у нашим кафанама да се прихвате микрофона и учине срећним и себе, а надају се, и друге. Не морате да будете Павароти, довољно је да волите да певате, чак и када немате идеалан слух. Скоро свако може да научи да пева, а једина потребна опрема – сопствено тело, бесплатна је.
Певање захтева дубоко и правилно дисање, које одмах ублажава ниво стреса , а дугорочно гледано повољно утиче на капацитет плућа. Правилни и контролисани удисаји и издисаји ослобађају ендорфин, хормон задовољства и активирају се делови мозга, задужени за емоције.
Пројекат владе Уједињеног Краљевства, који је подржао истраживање значаја хорског, заједничког певања, издвојио је неколико добрих страна за психичко здравље: људи се у тим активностима повезују међусобно, активни су, пажња им је фокусирана, прихватају да уче… Постоје чак и докази да певање доприноси јачем имунитету. Некад су хорови коришћени за подршку људима који се боре с различитим душевним кризама и поремећајима, да помажу код деменције, повреда мозга, неких врста рака.
Ново британско истраживање отишло је и корак даље па сугерише лекарима опште медицине и породичним докторима да својим пацијентима између осталог предложе да се придруже неком хору. Зашто да не ? Јер, певање у друштву ствара осећај повезаности, тимског рада, без потребе за разговором. Али, то никако не значи да је певач пасиван: он мора и те како да се потруди и да слуша друге. Певање у хору носи са собом и обавезе, рецимо припреме за наступ, пробе на које мора да се долази редовно, учење нових песама, од којих неке и не морају да се допадну хористима, наравно и савлађивање треме, али уз осећање да сада те особе имају сврху, задати циљ. Члановима хора све ово јача самопоуздање, побољшава меморију. Уосталом, сетите се да мала деца широм света све уче кроз песму: од азбуке до сложених односа међу људима. Певање захтева да певач буде присутан духом, да му мисли не лутају, слично као у медитацији или спорту, подсећају научници.
Извор: politika.rs
