Дурутовић, ововремени Орфеј који невидном лиром опијева и опјевава и сумњом и невјерицом свагдашњу карневализацију постојања – закључила је Краљ
Иако поезију пише 20-ак година, мр Милорад Дурутовић, широј јавности познат као књижевни критичар и теоретичар, тек недавно се одлучио да публикује написано. У окриљу Удружења књижевника Црне Горе објавио је књигу пјесама „Орфеј у свијету црног Ероса“, а публици је представљена прексиноћ, на Трибини „Ријеч“ у оквиру сегмента „Нове књиге чланова УКЦГ“.
О књизи и аутору говорили су пјесникиња и критичарка Милица Краљ и свештеник Гојко Перовић.
Краљ је у обраћању насловљеном „Метафора тајне у рашчитавању стварности“ навела да јој се овај наслов наметнуо док је читала ову Дурутовићеву књигу, „јер истинска поезија и јесте сновидовно тајанство и јесте неисказива, неодгонетнута, необјашњива, непојамна, незалазна тајна; мистерија; спој склада и наума, неизговореног а наслућеног, реченог/написаног а недотакнутог“.
– Ова књига, овај орфејски зов и јесте заправо метафора тајне којом се рашчитава стварност. Онај и удесни и усудни орфејски зов пјесника који је и крик и врисак, и рез и по дубини и висини и времена и који својим узвиком продуженог трајања постаје свевријеме – навела је Краљ. Овом приликом подвукла је и Дурутовићеве високе домете када је у питању књижевна критика савремених стваралаца, додајући да је он своје вишедеценијско искуство читања преобразио у пјесму.
– Сваки прави пјесник орфички је искушеник и изабраник, који и живи и исписује многозначну пјесму самоиспитивања и преиспитивања, и пјесму варке и пјесму сна и пјесму душе, и пјесму бола и пјесму усхићења, и још и још… и све то властитом крвљу. Тако и Дурутовић, ововремени Орфеј који невидном лиром опијева и опјевава и сумњом и невјерицом свагдашњу карневализацију постојања – закључила је Краљ.
Хроника о тражењу сопства
Милорад Дурутовић је обраћајући се публици објаснио зашто му је било потребно дуго да се одлучи да објави књигу пјесама. Односно, како је рекао, није то само недостатак амбиције, већ и његов однос према литератури, који је примарно тумачење. Такође, додаје и да је отпор према пјесничком позиву стизао и на основу увида да се пјесништво данас и те како своди на каријеризам. Додао је и да је ова збирка наглашено програмска.
– Кроз њу се провлачи интимна, сижејна раван, па се може схватити и као хроника о себи, о тражењу сопства, а то тражење може донијети и велику цијену, као и велику благодат. Врисак је цијена поштеног сусрета са собом, макар био случајан – рекао је Дурутовић, између осталог.
И Перовић је истакао Дурутовићеву ерудицију која се огледа у његовој стручној књижевној критици и теорији књижевности. А, из те ерудиције, каже Перовић, проистиче и аутентична Дурутовићева поезија. Карактеристика која је по Перовићу, хвале вриједна, јесте и чињеница да с мало ријечи каже пуно, стварајући слике, слично хаику поезији.
– Дурутовићева поезија тежи ка ћутању. То што има да каже има атомску енергију, и он то каже с мало ријечи, јер, знано је, да поезија погибе од превише приче. Дурутовић као да цијепа атоме и из тих малих честица ријечи извлачи атомску енергију на свјетлост дана – казао је Перовић, додајући да се у његовој поезији можемо једнако сусрести с љепотом живота која зауставља дах, једнако као и са оним другим лицем живота.
На крају, присутнима се обратио и Дурутовић, говорећи о властитом поетичком начелу.
Промоција је одржана у Манастиру Свети Симеон Мироточиви у Подгорици.
Ж.Ј.
Извор: Дан
