„Пјесничка ријеч на извору Пиве” јединствена је културна манифестација која у широком обиму захвата српску поезију, науку о књижевности и језику, бригу за завичајно стварање и лепоту говора која се често изједначава са изузетним лепотама природе овога краја
Академици, професори, песници, књижевни критичари овде су говорили, стварали, награђивали и вредновали оно што је настало и објављено у протеклој години. Програм је почео представљањем зборника радова „Путовања Будимира Дубака”, који су настали на прошлогодишњем симпозијуму посвећеном овом песнику, драмском ствараоцу, есејисти и приређивачу, а наставио се представљањем књиге „У порти поју пчеле” овдашњег ствараоца Ранка Мићановића и књиге Радојке Цицмил Реметић „Топонимија Пивске планине”.
Награду манифестације „Спасоје Пајо Благојевић” добио је млади песник из Лознице Павле Зељић, а награду „Радуле Жељко Дамјановић” песникиња Сара Међедовић из Никшића.
Један од најважнијих догађаја песничке манифестације јесте симпозијум посвећен књижевном стваралаштву Ђорђа Нешића, једном од најзначајнијих савремених српских песника.
„Кључна димензија Нешићеве поезије је одсуство сваке површности и нехаја и спремност да себи буде најоштрији критичар, као и да објављује тек онда када је сигуран да он више не може боље”, рекао је о стваралаштву Ђорђа Нешића песник Мирослав Алексић, додавши да он припада људима који знају да завежу удицу, да улове рибу, да је испеку, да направе ракију и вино и да напишу песме. „Ја мислим да једном човеку, да би био задовољан на овом свету, не треба много више од тога. Ђорђе све то уме.” Академик Јован Делић истиче да нас један део Нешићевог стваралаштва упућује на „космолошку димензију нашег постојања, али и да знамо да смо ми део тога космичког уређења и построја и да зависимо од њега.” Мр Милорад Дорутовић сматра да је „испитивање поетике простора, просторних метафора и завичајне дескрипције у Нешићевој поезији од посебног значаја”. Он сматра да обиље ових метафора развија монументалну слику „националне историје и географије, као и урбане егзистенцијалне ситуације, што је посебно у вези с родним поднебљем Ђорђа Нешића”.
Александар Ћуковић сматра да је песников разорени свет дубоко проживљен и да је Нешић „сведок и хроничар свог разореног микро и макро света, сугестиван и упечатљив, управо због дубоке искуствености којом његово поетско сведочанство одише”. Он је, говорећи о књизи „Чекајући створитеља” видео „куће које сличе решету, у колицима људи а дрвеће на штакама”. Др Јелена Марићевић Балаћ је говорећи о митолошком подтексту песничке књиге „Харонов чамац” уочила и косовски мит „успостављањем релације Осечко-Косово поље, ствара се убедљива слика о жртвованим Србима Пречанима који се опредељују за царство небеско или дунавско, али претворени у рибе јер се под средством овог симбола хришћанства једино могу борити за спасење и васкрсење”. Хумор, иронију и пародију истраживао је Жарко Миленковић у првим књигама Ђорђа Нешића и дошао до закључка да се „ране Нешићеве песме односе на све сфере човекове егзистенције, а понајвише на оно што је песнику најближе – а то је књижевност, док у неколико песама видимо реферисање на школски систем или на некултуру”. О Нешићу су говорили песник Радомир Уљаревић и књижевни изучаваоци Радоје Фемић, Милан Громовић, Маријана Јелисавчић, Милена Кулић.
На књижевним програмима који су одржани у летњем амфитеатру испред Културног центра, учествовали су Вера Хорват, Селимир Радуловић, Тијана Сладоје, Милица Шпадијер Бећковић, Коста Косовац, Ирена Плаовић, Лазар Букумировић, Мато Уљаревић, Павле Букилић, Ленка Настасић, Момчило Бакрач, Милица Бакрач и други.
Директор центра за културу Плужине Миленко Мићановић који је организатор скупа, сматра да су сусрете писаца обележили млади ствараоци који ће у наредном периоду чинити окосницу савремене српске књижевности. Академик Јован Делић, који неуморно прати сваки детаљ овог скупа, оцењује да вредносно и по резултатима сусрети у Пиви јесу драгуљ овог простора и да, због свог значаја, морају добити много већу подршку од оне коју данас имају.
Сећања на оне који су отишли
У центру за културу отворена је изложба скулптура и слика Ратка Вулановића који се упокојио у марту ове године. Он је оставио дубоки траг у вајарству нашег доба.
„Ратко Вулановић је својим делима конципирао космос у малом. Иако често огромне, његове композиције су заправо представљале само модел космичке бесконачности”, казао је песник Радомир Уљаревић на отварању изложбе.
Академик Јован Делић је говорио о Рајку Петрову Ногу, Миловану Данојлићу и Мићи Цвијетићу, који су преминули у протеклој години, одржавши надахнуто подсећање на Нога – мајстора стиха и звука у стиху; Данојлића – чије је дело пуно чистих бисера; Цвијетића – песника, теоретичара, путописца, најбољег српског познаваоца поезије лужичких Срба.
Живојин Ракочевић
Извор: Политика
