Danas je teško zamisliti da neko iz svog sela, bez velike redakcije, produkcije i profesionalne opreme, napravi radio-program koji će slušati ljudi širom zemlje. Ipak, upravo to dogodilo se krajem šezdesetih godina u Pajkovcu kod Varvarina, gde je Dragan Jovanović Šumadinac pokrenuo Radio Šumadinac.
Program je prvi put otišao u etar 1968. godine, a priča o neobičnoj radio-stanici nekoliko godina kasnije postala je i filmska. Godine 1979. snimljen je jugoslovenski film Radio Vihor zove Anđeliju, u režiji Jovana Živanovića, inspirisan pričom o čoveku koji je iz svog rodnog sela uspeo da napravi radio koji se čuo mnogo dalje nego što bi iko očekivao. U filmu su igrali Dragomir Čumić, Nada Vojinović, Radoš Bajić, Mira Banjac i Velimir Bata Živojinović.
Ali najzanimljiviji deo ove priče nije počeo na filmskom platnu, već mnogo ranije, kada je Dragan Jovanović rešio da napravi sopstveni radio, piše portal RTS-a.
„Imao sam dva gramofona i dobru antenu“, pričao je godinama kasnije Jovanović. Antena je, prema njegovim rečima, bila duga između 30 i 50 metara i postavljena na visini većoj od 150 metara.
U početku se na frekvenciji 242 čula uglavnom narodna muzika. Kada je shvatio da ga niko ne ometa niti pokušava da zabrani emitovanje, Jovanović je proširio program. Počeo je da reemituje vesti Radio Beograda i da ispunjava muzičke želje slušalaca.
Radio je postao toliko popularan da su u Pajkovac svakodnevno stizala pisma slušalaca. Prema sećanju njegove supruge Ružice Jovanović, bilo ih je i po 200 dnevno. Njih dvoje su zajedno vodili program – Dragan pre podne, a Ružica po podne.
Radio Šumadinac nije, međutim, mogao zauvek da radi izvan sistema. Policija je 1975. godine prekinula emitovanje i oduzela predajnik. Jovanović je kasnije pričao da nije želeo da preda opremu, pa ju je sam polomio.
Zanimljivo je da se priča nije završila gašenjem radija. Naprotiv, nekoliko godina kasnije dobila je novi život na filmu.
Od policijskog predajnika do filmskog platna
Sudbina Radio Šumadinca inspirisala je Jovana Živanovića da napiše scenario za film Radio Vihor zove Anđeliju. Prema Jovanovićevom sećanju, ekipa je došla do njega nakon što je priča već privukla njihovu pažnju.
Jovanović se u filmu nije našao samo kao inspiracija za priču. Pojavio se i pred kamerama, a u završnim scenama, prema njegovom sećanju, sekirom je lomio svoje ploče.
Film je snimljen 1979. godine i govori o radio-amateru i lokalnom zanesenjaku čiji se život menja dolaskom turizma i pokušajima porodice da napravi drugačiji život.
Tako je jedan mali radio iz Šumadije dobio nešto što bi danas zvučalo gotovo kao scenario za dokumentarni film: od improvizovanog predajnika i antene razapete iznad sela, preko policijske zaplene opreme, do igranog filma u kojem se pojavljuje i čovek koji je sve započeo.
A ono što ovu priču čini još zanimljivijom jeste činjenica da Radio Šumadinac nije bio usamljen fenomen.
Kako su uopšte nastali piratski radiji?
Izraz „piratski radio“ najčešće povezujemo sa Velikom Britanijom šezdesetih godina i legendarnim stanicama koje su emitovale program sa brodova usidrenih u Severnom moru. Međutim, ideja o emitovanju programa mimo zvaničnog sistema pojavila se mnogo ranije.
Istraživanje Univerziteta Vestminster navodi da se počeci nelicenciranog offshore emitovanja mogu pratiti još do ranih tridesetih godina u blizini obale Kalifornije, dok se u Evropi ovaj fenomen naročito razvio u Skandinaviji krajem pedesetih. Danski Radio Mercur počeo je da emituje program 1958. godine, a upravo će nekoliko godina kasnije sličan model eksplodirati u Velikoj Britaniji.
Zašto brodovi?
Jedan od razloga bio je prilično jednostavan – zakon. Stanice su mogle da emituju iz međunarodnih voda, izvan teritorijalne nadležnosti države kojoj su bile namenjene. Istovremeno, tehnologija je postajala dovoljno dostupna da radio više nije bio rezervisan samo za velike državne emitere.
U Velikoj Britaniji se ovaj fenomen posebno razbuktao 1964. godine, kada je počeo da emituje Radio Caroline. Stanica je program emitovala sa broda usidrenog u blizini obale Eseksa, a vrlo brzo su se pojavile i druge stanice.
Razlog njihove popularnosti bio je i u tome što je tadašnji BBC imao prilično ograničenu ponudu popularne muzike. Piratske stanice nudile su ono što je publici nedostajalo – više popa i roka, nove ploče, opuštenije voditelje i format koji je bio mnogo bliži publici. Radio Caroline je, prema BBC-ju, nastao u vreme kada je BBC emitovao svega oko sat vremena pop muzike nedeljno.
Do sredine šezdesetih, piratski radio postao je toliko popularan da je britanska vlada počela ozbiljno da reaguje. U britanskom parlamentu se već 1964. raspravljalo o tome kako zaustaviti Radio Caroline, a vlasti su upozoravale i na moguće smetnje drugim radio-komunikacijama.
Pirati koji su promenili radio
Najpoznatiji među njima bio je upravo Radio Caroline. Stanica je počela redovno da emituje u martu 1964. godine, a program sa broda privukao je milione slušalaca. Njegov uspeh pokazao je da publika želi drugačiji radio – više muzike, manje formalnosti i voditelje koji govore jezikom svakodnevnog slušaoca.
Britanska vlada je 1967. donela Marine Broadcasting Offences Act, kojim je praktično zatvoren pravni prostor koji je omogućavao rad offshore stanica. Zakon je stupio na snagu 14. avgusta te godine, a većina piratskih stanica prestala je da emituje.
Ironija je u tome što su pirati, iako su bili proganjani kao ilegalni emiteri, promenili upravo onaj radio protiv kojeg su se takmičili. BBC je 1967. pokrenuo Radio 1, nacionalni kanal posvećen popularnoj muzici, a među ljudima koji su kasnije radili za BBC našli su se i bivši voditelji piratskih stanica.
Zato se istorija piratskog radija ne može svesti samo na priču o ilegalnom emitovanju. Ti mali, često improvizovani emiteri nastajali su zato što je postojala publika za sadržaj koji veliki sistemi nisu nudili – bilo da je reč o muzici, drugačijem načinu govora ili jednostavno želji da se program pravi mimo postojećih pravila.
I upravo zbog toga priča o Radio Šumadincu iz Pajkovca deluje kao lokalna verzija mnogo većeg fenomena. Dok su u Velikoj Britaniji radio-pirati odlazili na brodove kako bi pobegli izvan dometa zakona, jedan čovek iz šumadijskog sela napravio je svoju malu radio-stanicu praktično iz dvorišta.
Razlika je samo u tome što je njegov signal, umesto sa Severnog mora, krenuo iz Pajkovca.
A završio je i u bioskopu.
Foto: City Magazine
