1. Ко учествује на Зимским олимпијским играма?
У Пекингу ће се за медаље борити око 2.900 спортисткиња и спортиста из више од 90 националних савеза. Међу њима је и 149 спортисткиња и спортиста из Немачке. Најстарија учесница Олимпијских игара је 49-годишња Клаудија Пехштајн. За немачку представницу у брзом клизању то ће бити осме Олимпијске игре.
До краја Игара, 20. фебруара, предстоји 109 такмичења – седам више него на Зимским олимпијским играма 2018. године у Пјонгчангу. Разлог за то су мешовита такмичења која су недавно уврштена у програм, на пример у скијашким скоковима, брзом клизању на кратким стазама и у сноуборду. Такође, боб је добио дисциплину монобоб за жене.
За разлику од Летњих олимпијских игара, великих звезда нема много. Међу њима су дефинитивно америчка алпска скијашица Микаела Шифрин и актуелни олимпијски шампион у уметничком клизању, Хању Јузуру из Јапана. Изузетна спортисткиња је и холандска брза клизачица Ирен Вист. Од спортиста из Немачке највећа очекивања су од Феликса Лоха и Наталије Гајзенбергер у санкању и Франкческа Фридриха у бобу.
2. Где се одржавају такмичења?
Такмичења су распоређена на три локације: Пекинг, Јанцин и Џангђакоу. У главном граду се одржавају такмичења у хокеју, брзом клизању, брзом клизању на кратким стазама, уметничком клизању и карлингу. Поново ће бити коришћене неке од хала Летњих олимпијских игара из 2008. године, док је хала за брзо клизање нова. Такмичење у сноуборду и скијању слободним стилом биће одржано на посебно занимљивом месту, у некадашњој индустријској зони.
Они који се надмећу у алпском скијању, бобу и санкању, мораће да путују око 75 километара североисточно од олимпијског села, до Јанцина. Тамо су новоизграђена боб стаза и новоизграђене скијашке стазе. У Џангђакоуу, на око 180 километара од Пекинга, биће одржана такмичења у сноуборду, скијању слободним стилом, као и биатлону, скијашком трчању, скијашким скоковима и нордијској комбинацији.
Пекинг, Јанцин и Џангђакоу су повезани новом, брзом железничком пругом. С обзиром на то да на све три локације чак и зими нема довољно снега, Зимске олимпијске игре ће по први пут бити одржане у потпуности на вештачком снегу. Поред тога, Јанцин и Џангђакоу се налазе у резервату природе, чија је површина за потребе Олимпијских игара смањена за скоро четвртину.
3. Каква је епидемиолошка ситуација у Пекингу?
Организатори предузимају све како би обезбедили „несметан ток Зимских олимпијских игара“. Део стриктне стратегије „без-ковида“ су масовна тестирања, ограничавање контаката и затварање делова града или чак читавих милионских градова. Пре и по доласку сви морају бити тестирани и смеју да се крећу само унутар „затворених кругова“. Обавезна су дневна ПЦР-тестирања, а резултати морају да се учитају у званичну апликацију „Мy2022“, заједно са подацима о телесној температури и општем здравственом стању.
Та апликација већ је била на мети критика због забринутости за заштиту података о чему је и ДЊ извештавао. Постојала је забринутост и због могућих манипулација са тестовима и граничним вредностима. Свако ко је позитиван мора у десетодневни карантин, али он може бити скраћен са два негативна теста у размаку од најмање 24 сата.
Безбедност и здравље учесника су наш главни приоритет“, поновио је у уторак новинарима Џао Вејдонг, портпарол Пекиншког организационог комитета (БОЦ). Међутим, Кинези нису успели да остваре циљ да спрече долазак омикрон-варијанте у земљу.
И поред строгих мера, спортске манифестације ће бити одржане пред публиком. Број посетилаца из Кине ће бити ограничен, публике из иностранства неће бити. У јануару је обустављена и продаја карата.
4. Колико има политике на Олимпијским играма у Пекингу?
О месту одржавања Зимских олимпијских игара већ дуго се није са толико критика расправљало као сада. Заправо, последњи пут се то догодило када је кинеска престоница била домаћин Летњих олимпијских игара 2008. године.
У то време постојала је нада да би олимпијске игре могле да допринесу политичким променама и отварању земље. То се, међутим, није десило. Напротив, кинески политички систем тренутно је рестриктивнији него икад: систематско угњетавање Ујгура и Тибетанаца, гушење опозиције у Хонгконгу, ширење наџора у читавој земљи и случај тенисерке Пенг Шуаи – због кршења људских права неке државе су одлучиле да дипломатски бојкотују Игре, попут САД, Велике Британије и Јапана. Водећи политичари и дипломате тих земаља неће присуствовати такмичењима. Иако се немачка влада званично није прикључила том бојкоту, ни канцелар Олаф Шолц, ни други чланови владе, ни председник Франк-Валтер Штајнмајер неће отпутовати у Пекинг.
Долазак је, међутим, најавио руски председник Владимир Путин – иако је Русија искључена из такмичења. Због афере с допингом на Зимским олимпијским играма у Сочију, у коју је била укључена и сама држава, представници из Русије се такмиче као „неутрални спортисти“, под олимпијском заставом. Путину је дозвољено да дође само зато што га је званично позвао кинески председник Си Ђинпинг.
5. Да ли спортисткиње и спортисти смеју да дају политичке изјаве?
„Свака изјава или понашање које нарушава олимпијски дух, а пре свега крши кинеске законе и прописе, имаће последице“, упозорио је члан БОЦ Јанг Шу. Међународни олимпијски комитет (МОК) указује на своју Олимпијску повељу, у којој стоји да су политичке изјаве на конференцијама за штампу, у интервјуима или путем друштвених медија дозвољене, али да им није место на такмичењима или доделама медаља. Поред тога, постојала је и напомена да се поштују „важећи закони“, али није прецизирано шта би то требало да значи.
Стога је под великим знаком питања да ли ће се неки спортиста заиста усудити да јавно критикује политичку ситуацију у Кини. У сваком случају, удружење „Атлете Немачке“ то не саветује, с обзиром на недостатак подршке МОК. Дирк Шимелфениг, шеф немачког олимпијског тима, у интервјуу за јавни сервис ЗДФ каже: „Имамо игре с два неизвесна фактора. Један фактор је корона, а други Кина.“
Андреас Штен Симонс
Извир: Дојче Веле
