У полемици поводом иницијативе за смјену предсједника Скупштине (Мандић), ПЕС је показао надмоћ у владању проевропском реториком у односу на ДПС, означавајући их као странку која се понаша антиевропски. У свему томе, ДПС постиже и „аутоголове“, јер час тврде да Мандић влада ПЕС-ом, час тврде да је лидер Нове српске демократије вјерни пратилац ПЕС-а
Иако је антиципација страначког разлаза Милатовића и Спајића (предсједника и премијера) добила најдужу медијску пажњу, иако свађе бившег режима и бившег ДФ-а најдуже трају, а по оштрини и „грлатости“ су најгласније, суштински највећи и најважнији ривалитет новог времена у Црној Гори одвија се између Покрета Европа сад (ПЕС) и Демократске партије социјалиста (ДПС).
ПЕС је највећа организација нове власти, најпопуларнија странка у Црној Гори и лидер парламентарне већине. ДПС је највећа странка бивше власти и доминантан фактор у опозицији.
ПЕС има јако упориште у грађански оријентисаном бирачком тијелу свих нација. У оквиру већине коју су формирали, имају подршку српских странака и немају ту врсту проблема и хендикепа који има ДПС – који је међу Србима у Црној Гори омражен. ПЕС има коалициону сарадњу са албанским националним странкама и добру комуникацију са Бошњачком странком. Демократе су важан фактор власти коју предводи ПЕС, грађански су профилисана странка која преферира „црногорску реторику“ али са сензибилитетом за традиционалне наративе.
На другој страни, ДПС и даље окупља странке које дио јавност види као њихове „сателите“. Изузетак може представљати Бошњачка странка. Уколико БС изађе из орбите ДПС и уђе у владу, ПЕС ће и на том пољу остварити озбиљно преимућство. Ситуацију им олакшавају странке из ЗБЦГ, које се не противе уласку БС у владу иако је ова странка чак и прошле године подржала Мила Ђукановића.
ПЕС у јавном дискурсу највише комуницира преко економских и социјалних питања и „тема будућности“ и важи за странку која је највише од свих за Европску унију. ДПС најчешће комуницира служећи се темама из прошлости и ревизијом историје, карактерише их наглашен националистички дискурс и упорно залагање за принцип националних подјела као основни.
У полемици поводом иницијативе за смјену предсједника Скупштине (Мандић), ПЕС је показао надмоћ у владању проевропском реториком у односу на ДПС, означавајући их као странку која се понаша антиевропски. У свему томе, ДПС постиже и „аутоголове“, јер час тврде да Мандић влада ПЕС-ом, час тврде да је лидер Нове српске демократије вјерни пратилац ПЕС-а.
Посебан проблем за ДПС представља одлив њиховог бирачког тијела али и дијела локалних функционера ка ПЕС-у. Док су неки пожурили да промјене страну по линији власти и привилегија, други то чине јер ПЕС препознају као странку будућности, а ДПС као симбол прошлости.
А то не само да није далеко од истине, већ постаје и опште мјесто.
ДПС као партија прошлости.
ПЕС као партија будућности.
Редакција
