Црна Гора је по први пут забиљежила једноцифрену стопу незапослености – 9,91 одсто – што је историјски резултат који Завод за запошљавање види као потврду да реформе и активне мјере дају конкретне ефекте. У интервјуу за Банкар, директор Завода за запошљавање мр Давид Перчобић истиче да пад незапослености није случајан, већ резултат циљаних политика, бољег повезивања са тржиштем и регионалног приступа запошљавању, те да је фокус на младима, сјеверу и одрживим пословима. Подсјетио је и да је посредством Завода у 2024. години запослење је добило 12.916 особа са евиденције незапослених, а у првој половини 2025. запослено је 5.196 лица.
Он додаје да захваљујући унапређењу дигиталних услуга и активним мјерама, број запослених преко Завода расте и ван сезоне, а посебна пажња посвећена је младима, дугорочно незапосленима и регијама са слабијим развојем. Такође, нови европски програми, попут Гаранције за младе и ИПА III мјера, биће кључни за додатну интеграцију рањивих група. Перчобић наглашава да Завод не тежи само смањењу статистике, већ изградњи одрживог и инклузивног тржишта рада.
-Завод је недавно саопштио да је незапосленост у Црној Гори први пут пала на једноцифрен ниво – испод 10%. Колико је то важно достигнуће и шта су, по вашем мишљењу, кључни фактори који су довели до овог историјског резултата на тржишту рада?
На дан 16. јуна 2025. године, на евиденцији Завода за запошљавање налазило се 28.257 незапослених лица – што је 6.287 особа мање него у истом периоду прошле године. Још значајније је то што је у априлу по први пут забиљежена једноцифрена стопа регистроване незапослености – 9,91%. Ријеч је о најнижој стопи откако се прати овај показатељ, и представља пад од 2,67 процентна поена у односу на април 2024.
Овај резултат јесте историјски – и снажна је потврда да мјере које спроводимо дају конкретне, мјерљиве и позитивне ефекте. Постигнути напредак није случајан, већ је резултат синергије више фактора.
Кључну улогу имале су активне мјере запошљавања које Завод реализује, дигитализација услуга и унапређење система евиденције, као и ефикасније повезивање понуде и тражње радне снаге. Додатно, значајну улогу имале су и савјетодавне услуге које пружамо корисницима.
Оно што посебно охрабрује јесте да се пад незапослености биљежи у свим регионима. На сјеверу, гдје су изазови највећи, стопа је и даље највиша – 32,86% – али управо ту је забиљежен и највећи пад, од чак 5,37 процентних поена. То показује да циљање политика према регионалним потребама даје резултат. Уз раст привреде и мјере које су стимулисале формално запошљавање, отворена су нова радна мјеста, а постојећа су легализована, што све заједно доприноси високом нивоу регистроване запослености.
Овај резултат је за нас снажна мотивација да наставимо са реформама и додатним улагањима у тржиште рада, уз још већи фокус на одрживе и инклузивне политике запошљавања.
-Колико је особа запослено путем посредовања Завода укупно у 2024. години, као и од почетка 2025. године, и које конкретне стратегије користите како би тај број растао, нарочито када је ријеч о запошљавању ван сезоне и на пословима који нијесу привременог карактера?
Према подацима Пореске управе, посредством Завода за запошљавање у 2024. години запослење је добило 12.916 особа са евиденције незапослених. У првој половини 2025. године, запослено је 5.196 лица. Радује нас што се кроз наш посреднички механизам до посла долази у све већем броју случајева – и то не само у сезони, већ и у континуитету током године.
Највише запошљавања је било у секторима трговине, образовања, угоститељства и административних услуга, што одговара и структури привреде. Када је ријеч о образовању, евидентан је тренд запошљавања високообразованих младих – што је дијелом резултат и нашег програма стручног оспособљавања, који већ тринаесту годину заредом даје прилику младим високошколцима без радног искуства да раде код изабраног послодавца.
Наш фокус је и на запошљавању ван сезонског периода и на пословима који нијесу привременог карактера. Да бисмо то постигли, радимо на још бољем повезивању понуде и тражње – не само кроз евиденцију, већ кроз персонализоване савјетодавне услуге, праћење потреба тржишта и сарадњу са реалним сектором.
Како повећати запосленост на сјеверу?
-И поред укупног побољшања, подаци показују да међу општинама и даље постоје изражене разлике у стопама незапослености. Гдје су највећи изазови и које мјере Завод предузима како би регионалне разлике биле смањене? Да ли постоји фокусиранија подршка за сјевер земље и друге посебно угрожене средине?
Иако биљежимо значајно укупно побољшање на тржишту рада, чињеница је да и даље постоје изражене регионалне разлике – посебно на сјеверу Црне Горе, гдје су изазови најкомплекснији. Суочавамо се са структурним проблемима који се не могу ријешити преко ноћи: слабијом привредном активношћу, негативним миграцијама и нижим степеном образовања. Додатно, повећане накнаде и социјална давања за незапослене представљају важан облик подршке, али и изазов за одрживост система, посебно у срединама гдје је дугорочна незапосленост висока.
У општинама попут Берана, Рожаја, Бијелог Поља и Плава имамо већи број корисника на евиденцији, али и мање могућности за локално запошљавање. Зато у тим срединама спроводимо циљане мјере које укључују субвенционисање запошљавања, јавне радове, као и програме стручног оспособљавања – све у складу са локалним потенцијалима и потребама тржишта. Посебан акценат стављамо на активно повезивање локалних послодаваца са програмима Завода. Није довољно да само нудимо мјере – важно је да оне буду познате, доступне и прилагођене реалним условима у тим заједницама.
Наравно, ефекти ће бити још јачи уколико се обезбиједи снажнија координација са другим државним и локалним институцијама. Покретање одрживог развоја у овим срединама захтијева заједничко дјеловање – и Завод је у том процесу снажан партнер. Ми у Заводу не желимо да успјех у смањењу незапослености буде ограничен само на поједине општине или регије. Радимо на томе да свака средина, без обзира на почетну позицију, добије праву подршку и шансу да напредује.
-Дуготрајна незапосленост остаје изазов и даље. На који начин Завод приступа овој категорији – које су мјере и програми тренутно у функцији и шта је планирано у наредном периоду како би се повећала запошљивост дуготрајно незапослених особа?
Дуготрајна незапосленост је један од најсложенијих изазова с којима се суочавамо на тржишту рада. Више од 77% незапослених на нашој евиденцији посао тражи дуже од годину дана, а знатан број њих и дуже од пет година. Зато Завод ову групу препознаје као приоритетну у планирању и спровођењу мјера активне политике запошљавања.
Полазимо од чињенице да незапослена лица нијесу хомогена категорија – различити су њихови разлози незапослености, ниво образовања, радно искуство и тржишни потенцијал. Због тога је неопходно да се приступи индивидуално, са интервенцијама које су прилагођене њиховим реалним потребама.
Наше мјере су усмјерене на очување и унапређење радних способности, али и на подизање запошљивости кроз усклађивање знања, вјештина и компетенција са захтјевима тржишта. Фокусирамо се и на превенцију – да лица која се теже запошљавају не пређу у дугорочно незапослене због неадекватне понуде послова или застарјеле квалификације.
У претходној години, око 47% учесника наших програма били су дугорочно незапослени – што показује да већ сада улажемо знатне напоре у ову групу. Ипак, како се укупна незапосленост смањује, јасно је да ће управо дугорочно незапослени чинити све већи дио преостале евиденције – и због тога планирамо додатне, специјализоване програме.
Већ за 2026. годину, у оквиру европског програма ИПА III за запошљавање и социјалну инклузију, планирамо реализацију нове мјере посвећене запошљавању и развоју вјештина младих и угрожених група. Биће то прилика да додатно подржимо оне који су најдуже ван тржишта рада, кроз јачу обуку, менторство и повезивање са послодавцима.
Наш циљ није само да помогнемо људима да се запосле, већ да се дугорочно одрже на тржишту рада и стекну осјећај сигурности и самопоуздања.
-Када говоримо о младима, нарочито високошколцима, које активне мјере Завод спроводи да би их интегрисао на тржиште рада? Можете ли подијелити најновије податке о програмима за запошљавање младих и њиховој ефикасности?
Незапосленост младих је један од најозбиљнијих изазова савременог друштва. Она не погађа само појединца – младог човјека који тешко проналази своје мјесто у професији – већ има и шире друштвене и економске посљедице. Зато Завод за запошљавање посвећује посебну пажњу управо овој групи.
У оквиру наших програма активне политике запошљавања, млади су равномјерно заступљени, у складу са њиховим учешћем у укупној незапослености. Но, поред постојећих мјера, покренули смо и нове иницијативе које имају за циљ да младима обезбиједе јаснији и бржи пут ка запошљавању.
Посебно бих истакао почетак реализације Гаранције за младе – европског модела који по први пут спроводимо у Црној Гори. Кроз ову иницијативу, младој особи се гарантује да ће у року од неколико мјесеци од уласка у евиденцију добити квалитетну понуду – било запослење, праксу, обуку или наставак образовања. Пројекат се тренутно реализује у три пилот општине: Никшић, Бијело Поље и Улцињ. Укључено је 53 младе особе узраста од 15 до 29 година – и то не само као број, већ кроз индивидуализоване приступе који их оснажују и оспособљавају за реалне потребе послодаваца.
У наредном периоду планирамо још снажнију подршку за образовање и стручно оспособљавање младих, са посебним фокусом на стицање практичних знања, дигиталних вјештина и кључних компетенција за будућност. Такође, кроз грантове за самозапошљавање, подржавамо младе који желе да покрену сопствени бизнис – јер препознајемо предузетништво као један од ефикасних излаза из незапослености. Наш циљ није само да млади пронађу посао, већ да изграде стабилну каријеру и осјећај сигурности. На том путу, Завод ће остати њихов партнер – уз конкретну подршку, јасне могућности и отворена врата.
– Колика је тренутно сарадња Завода са послодавцима и како оцјењујете спремност послодаваца да активно учествују у програмима активне политике запошљавања?
Сарадња са послодавцима је од кључног значаја за ефикасно функционисање тржишта рада. Завод је у претходном периоду унаприједио односе са привредом кроз јавне трибине, меморандуме о сарадњи и јачање дијалога са удружењима послодаваца. Фокусирамо се и на укључивање младих кроз сарадњу са студентским и цивилним организацијама, посебно у циљу подршке рањивим групама.
Технолошким унапређењима омогућили смо лакши приступ и бржу комуникацију – послодавци сада дигитално пријављују потребе и учествују у програмима. Биљежимо растућу спремност послодаваца да учествују не само у запошљавању, већ и у креирању политика, што потврђује и имплементација Гаранције за младе у три општине Бијелом Пољу, Никшићу и Улцињу – уз снажно учешће локалних послодаваца.
Оно што нас посебно охрабрује јесте да се промјена не дешава само на нивоу приче, већ И у пракси – све више послодаваца препознаје Завод као партнера, а програме које нудимо као конкретне механизме за рјешавање њихових кадровских потреба.
-Који су главни циљеви Завода у наредном периоду? Да ли се планирају нове иницијативе, модели подршке или партнерства који би додатно подстакли смањење незапослености И јачање радне снаге – посебно у секторима који имају потенцијал за одрживи раст?
Главни циљ Завода за запошљавање остаје јасан и непромијењен – да будемо ефикасан, модеран и доступан бесплатан сервис грађанима и послодавцима. Све што смо до сада постигли – укључујући и историјски резултат једноцифрене стопе незапослености – плод је систематског планирања, стручног рада и повјерења које смо градили у заједници.
Бојић о тужби Мујовића против Николића и ДПС-а: Стратешки циљ одшкринути врата тужилаштву
У наредном периоду наш фокус биће вишеструк, али са заједничким циљем: даље смањење незапослености и јачање одрживог запошљавања.
Прво, настављамо с унапређењем дигиталних сервиса – како би сви корисници, без обзира на локацију, могли лако да приступе услугама Завода, комуницирају са савјетницима и пријављују се на конкурсе и програме. Такође, ширићемо постојеће програме за запошљавање младих и дугорочно незапослених. Посебна пажња биће посвећена и редизајнирању мјера како би биле још ефикасније, флексибилније и боље усклађене са промјенама на тржишту рада. Настављамо са јачањем партнерства – не само са послодавцима, већ и са локалним самоуправама, образовним институцијама и цивилним сектором. Вјерујемо да је снажна локална сарадња темељ за одржив економски развој. Такође, разматрамо унапређење и ширење програма самозапошљавања, јер сматрамо да предузетништво има огроман потенцијал за дугорочно смањење незапослености, нарочито у заједницама са мање развијеном привредом.
Завод наставља са реформама и јачањем система – како би свако имао фер шансу да пронађе посао, развије своје вјештине и допринесе економији Црне Горе. Наш циљ није само смањење незапослености, већ изградња тржишта рада које је динамично.
Извор: Банкар.ме
