Američko vazduhoplovstvo planira da ponovo otvori aerodrom na pacifičkom ostrvu Tinijan, sa kog su 1945. poleteli bombarderi koji su bacili atomske bombe na Japan, sa ciljem da proširi svoje prisustvo u regionu za slučaj da dođe do sukoba sa Kinom, navodi komandant vazduhoplovnih snaga SAD za Tihi okean, general Kenet Vilsbah.
U intervjuu za Nikei Ejža, Vilsbah je rekao da će ostrvo Tinijan postati veliko postrojenje kada se okončaju napori da se raskrči džungla oko baze od kada ju je američka vojska napustila 1946. godine. „Obratite pažnju narednih meseci i videćete značajan napredak, posebno kod Tinijan Norta“, rekao je Vilsbah. Vazduhoplovstvo takođe proširuje kapacitete kod Međunarodnog aerodroma Tinijan u sredini ostrva.
Komanda vazduhoplovnih snaga u Pacifiku potvrdila je za Si-En-En Vilsbahove navode. Tinijan se nalazi u sklopu Severnih Marijanskih ostrva, američke teritorije u Tihom okeanu, oko 6.000 kilometara zapadno od Havaja. Samo oko 3.000 ljudi živi na ostrvu. Vilsbah nije dao vremenski okvir o tome kada će aerodrom ući u funkciju.
Ključna pozicija u Drugom svetskom ratu
Tinijan, zajedno sa obližnjim ostrvima Sajpan i Guam, ima bogatu istoriju kada su u pitanju ratne operacije. Tokom Drugog svetskog rata, velike borbe su vođene za kontrolu sva tri ostrva, a nakon što ih je američka vojska 1944. godine osvojila, bila su odskočna daska za flotu B-29 bombardera koji su bombardovali glavna ostrva Japana. Najsmrtonosnije konvencionalno bombardovanje u istoriji – zapaljivim kasetnim bombama na Tokio 9. marta – u kom je poginulo više od 100.000 ljudi izveli su bombarderi B-29 sa tri pomenuta ostrva.
Tokom neprestane kampanje bombardovanja Japana 1945. godine, „Nort fild“ na Tinijanu, sa četiri piste duže od dva kilometra i 40.000 ljudi koje je opsluživalo flotu, postao je najveći i najprometniji aerodrom na svetu.
„Nort fild“ je ušao u istoriju i 6. avgusta 1945. godine kada je u rano jutro bombarder B-29 „enola grej“ poleteo noseći atomsku bombu. Nekoliko sati kasnije bacio ju je na Hirošimu i ubio 70.000 ljudi u incijalnoj eksploziji, čime je zvanično počelo atomsko doba. Tri dana kasnije, B-29 bombarder „bokskar“ poleteo je sa drugom atomskom bombom koju je bacio na Nagasaki, od čega je poginulo 46.000 ljudi.
Savremena uloga
Američko vazduhoplovstvo je u budžetu za fiskalnu 2024. godinu zatražilo 78 miliona dolara za projekte na ostrvu Tinijan. Projekat je deo strategije američke vojske ACE (Agile Combar Employment), koja predviđa „izmeštanje operacija iz centralizovane fizičke infrastrukture u mrežu manjih, razbacanih lokacija koje komplikuju neprijateljske planove i omogućavaju više opcija komandantima združenih snaga“. Veći deo američke vazduhoplovne moći koncentrisan je u nekoliko velikih baza, poput baze „Andersen“ na Guamu i „Kadena“ na Okinavi. Napadi na te lokacije mogli bi da osakate američku sposobnost da uzvrati ako je previše snaga koncentrisano u njima.
Dok Kina jača svoju vojsku i posebno raketne kapacitete, američko vazduhoplovstvo traži lokacije da rasporedi svoju flotu kako bi je bilo teže napasti. „ACE pomaže u smanjivanju (kineske) pretnje tako što raspoređuje snage širom pacifičkog regiona, čime se omogućava nepredvidivost i primorava kinesku vojsku da potroši više raketa kako bi umanjila kapacitete američkog vazduhoplovstva“, navodi se u izveštaju Univerziteta vazduhoplovstva SAD iz 2022. godine.
„Stvarate problem za ciljanje. Iako ćete možda primiti neke udarce, i dalje ćete zadržati nadmoć koja će moći da uzvrati“, istakao je Vilsbah za Nikei Ejža. Američko vazduhoplovstvo već je vežbalo koncept strategije ACE na Tinijanu, uključujući i korišćenje stelt lovaca F-22 sa aerodroma na ostrvu tokom vojnih vežbi „Agile Reaper“ u martu.
Izvor: RTS
