Данас није важно шта нешто јесте него како изгледа. Ако презентујете истину, ако износите оно што је тачно, онако како ствари стоје, али нисте баш употребили пристојан језик по мерилима света који није од Јеванђеља, ако сте употребили опору реч, онда та истина, без обзира што је спасосоносна, бива осуђена и одбачена. Са друге стране, ако лаж упакујете у фине оплате и дивне речи, она пролази, она бива прихваћена, она је хваљена.
И да не идем даље у том правцу о више стандарда, о онима који говоре о слободи појединца, о правима појединца, који имају невероватну ширину у свом либералном погледу на свет, који непрестано говоре о слободи, али за које је слобода само оно што они прописују да је истина, пут и правда без обзира што је то у супротности са Јеванђељем Христовим.
Ако неко управо на принципима и на темељима слободе, али слободе која извире из Јеванђеља, која је унутарња, духовна слобода, не намеће то никоме па ни њима, него хоће само да живи по тој слободи, онда је за њих тај неприхватљив! Он треба да буде канселован, избрисан. Над њим се врши егзекуција! Па каква је то онда проповед и презентација слободе ако у њој нема места за другачији начин живота који никога не угрожава, који прихвата чак и оне који су другачији и супротни и не задире у њихов начин организовања свога живота?!
Патријарх српски Порфирије
Извор: Правосалвље
