Наиме, Вучић се већ раније „борио свом снагом“ за Косово и српски народ на Косову. Резултат те борбе је такав да је за вријеме своје владавине ликвидирао сву српску самоуправу на сјеверу Космета, а коначни ударац јој задао неизласком на локалне изборе и траљавом оружаном акцијом „групе грађана“, која је изазвала велике и непотребне српске жртве
Предсједник Србије Александар Вучић је јуче у Шапцу, на прослави 15. годишњице постојања своје партије, устврдио да ће му се послије прославе догодити „тежак дан“, јер му долази петорка Квинте: „великих, јаких, најјачих и силних“, како их је описао, бојажљиво напомињући да је Србија мала земља.
Рекавши да зна шта доносе представници Квинте (читај, жестоке ултиматуме!), Вучић је наставио овако: „Ноћима због тога не спавам, не знам да ли бих викао или плакао од муке, али успјећемо да Србију никоме не дамо на поклон већ да буде наша“!?
И на крају завршио тираду истичући да ће се борити свом снагом „ма колико да их је, ма колико да су силни“ и обећао да ће чувати Косово и српски народ на Косову.
Наравно, све што је рекао је у домену класичне, испразне демагогије.
Наиме, Вучић се већ раније „борио свом снагом“ за Косово и српски народ на Косову.
Резултат те борбе је такав да је за вријеме своје владавине ликвидирао сву српску самоуправу на сјеверу Космета, а коначни ударац јој задао неизласком на локалне изборе и траљавом оружаном акцијом „групе грађана“, која је изазвала велике и непотребне српске жртве.
Све са тешким посљедицама по мир и сигурност Срба на Космету, који се сада налазе у незахвалном статусу крпа за отирање ногу Приштине или, још горе, у улози „глинених голубова“.
То је био коначни резултат те Вучићеве борбе, коју је увијек пратило „викање и плакање“, све са ширењем дефетизма и очаја у народу.
Дакле, дошли су му представници сила Квинте с новим ултиматумима!
Збиља, зашто је Вучић рекао да му је јуче дошао тежак дан, када је недавно тврдио је Србија држава која не „слуша амбасаде Запада“?!
Препоручивао Црној Гори да „исто не слуша амбасаде“ као и он, подсмијавајући се свима у окружењу који „не воде суверену политику као Србија“!?
Или није тако?
А сад се плаши нових ултиматума и „тешког дана“?
Зашто га брине тај „судњи дан“ ако „не слуша“ силе Запада, а знамо да их „није слушао“ тако што им је Космет већ предао да на њему раде све што пожеле?
Чак и против клаузула Резолуције 1244. УН.
То што је политичар Вучић у тешкој позицији, није толико важно јер је то само његов лични проблем.
У проблему су Србија и српски народ на Космету за што је он искључиви кривац.
Елем, тешко се држава може исправно водити с лошим и никаквим кадровским рјешењима попут: Брнабићке, Вулина, Ђурића, Раковића, …
А успут, „преко ограде“ државног брода „наглавачке избацити“ сјајне српске стручњаке и интелектуалце, који су под његовим садашњим режимом избрисани са списка „пожељних“.
Умјесто да тражи нова, оптимална кадровска рјешења и покрене нови концепт државне политике Србије, с новим људима, који ће замијенити садашњи: катастрофални и губитнички политички провизоријум, Вучић се бави свим и свачим, чак и Пописом становништва у Црној Гори!?
Брига за попис становништва
Зачудо, Вучић и његова идеолошка „преторијанска гарда“ се уопште нису бавили управо завршеним Пописом становништва у Албанији, и заштитом права тамошњих Срба који немају елементарно људско право на сопствено име и презиме!?
Није га то интересовало?
Иако је тај проблем могао увезати с питањем положаја Срба на Космету, „опалити шамар“ Тирани и поентирати.
Недавно је чак осјетио потребу да се из далеког Пекинга јави ради препуцавања са бившим диктатором Милом Ђукановићем: који се у свом стилу истрчао са осионим, безобразним и примитивним интервјуом, којим је дотакао дно цивилизацијског нивоа.
То је онај интервју гдје је Ђукановић православно свештенство у Црној Гори назвао „разбојницима у мантијама“!
Разлог њиховог препуцавања је прост, Вучић и Ђукановић одавно играју „прљави плес“, уживајући у свом провидно-режираном надгорњавању, изигравајући некакве „противнике“ а у ствари су лице и наличје исте, јефтине монете.
Тако је, послије Ђукановићевог интервјуа, Вучић из Пекинга пустио глас, и поручио да се „неће мијешати у попис становништва у Црној Гори“, те да је „на грађанима те сусједне земље право да се изјасне како хоће“!
Али, у вези пописа индиректно показао да га итекако интересује, рекавши сљедеће: „Да видимо колико данас српског рода живи у Црној Гори? Верујемо да тамо живи значајан број Срба“!?
Збиља, баш га то интересује, српски род у Црној Гори? Није, ваљда?
А не интересује га, у првом реду, како живи српски род на Космету, који је због његових политичких грешака остављен на цједилу и на растерзаније Куртију и сличним јастребовима!?
Нити га интересује српски род у Албанији, који и даље нема елементарно право на име и презиме?
Интересује га попис у Црној Гори а не, прије свега, катастрофално економско стање у Србији које је врло прецизно описао економиста Бранко Драгаш.
Драгаш је, наиме, недавно рекао да је Србија већ задужена 94 милијарде евра, што је дуг: државе, банака, грађана и компанија, а да је од доласка Вучића на власт спољно-трговински дефицит Србије достигао ниво од 65 милијарди евра.
Драгаш је такву ситуацију оцијенио: катастрофалном!
Или Драгаш није у праву? Ко му је опонирао и рекао да то није тачно? Нико!
Ако томе додамо потпуни крах Вучићеве политике према Космету, лако се намеће закључак зашто се он пасионирано бави састављањем Владе и Пописом становништва у Црној Гори.
Нема другог посла, или што?
Просто, ради се о параноидној политици сталног скретања тема са резултата својег изузетно лошег управљања Србијом и гурања у безизлазну ситуацију: „српског рода у њој“, да тако кажемо.
Зато Вучић увијек брзо стиже тамо гдје није потребан, а нема га тамо гдје је потребан и неопходан!
У Црној Гори у вези пописа сигурно није потребан!
Самим тим, није био потребан дио његовог јучерашњег „слављеничког говора“, гдје је рекао: „Јер шта ћете у Влади Црне Горе ако не кажете све најгоре о Београду.
Када долази вријеме за попис, и то окашњели, онда: Е немојте да дате попис јер ће бити Срба више. А шта ви споља хоћете? Да се Србима избрише име и презиме. Нећете тај дан дочекати.“
Дакле, то је била та Вучићева реторика уочи сусрета с Квинтом гдје је знао да ће му моћници Запада опет „руке савијати“, и савити као и много пута раније.
Уосталом, видјећемо га пар дана послије тешког састанка с великом петорком.
Скоро сигурно ће се десити пренемагање, сузе и јадање као демонстрације потпуне беспомоћности док му се над главом надвијају мутни облаци евентуалних економских санкција Србији, што Запад опет „извлачи из рукава“ као полугу свирепог притиска.
А да би то избјегао, Вучић ће употријебити стандардни ход тајног, далеко од очију јавности: пристајања на све.
И, док клечи на кољенима, опет ускликнути „свом народу“ да је изашао као побједник.
Зато га, док све предаје и на све пристаје, сада интересује Попис становништва у Црној Гори а не тешки дани Србије и јад, биједа и очај српског рода на Космету.
Војин Грубач
