Мање од пола Американаца подржава слање војне помоћи Кијеву – 48 одсто, у поређењу са 60 одсто из маја 2022. Слање новца Кијеву подржава тек 37 одсто, а 38 одсто је против

Председник Џозеф Бајден изненада је посетио Украјину у понедељак – на Председнички дан – изнова потврђујући своју подршку ратујућој нацији и њеном председнику Володимиру Зеленском. Пошто је тајно ушао у земљу из суседне Пољске, где је потом имао додатне састанке, његова посета је у понедељак на неколико часова блокирала аутомобилски и пешачки саобраћај у центру Кијева. Сирене за ваздушну опасност су драматично завијале док су се Бајден и Зеленски шетали поред историјских обележја. Они су се загрлили на церемонији полагања венца испред мурала погинулом украјинском војнику. Бајден је окончао своју посету обећањем додатних 460 милиона долара војне помоћи Украјини –што је тек последња транша помоћи од новца америчких пореских обвезника од почетка руске инвазије у фебруару 2022. године.
Посетом која се десила тек четири дана уочи прве годишњице руске инвазије, Бајден је заправо поништио оно што је Зеленски могао да чује током своје наизглед непродуктивне посете Вашингтону крајем децембра, када му је речено да се западна подршка Украјини тањи и да мора да води смислене преговоре како би избегао катастрофу пред наступајућом руском офанзивом. За поједине категорије наоружања, као што су борбени авиони Ф-16, речено је да неће бити прослеђене, а испоруке тешких тенкова из земаља НАТО – које раније нису узимане у разматрање – теку споро и без велике одлучности. Али сада је Бајден у украјинској престоници наговестио да ће САД наставити да пружају оно што је назвао „непоколебљивом подршком“ на, по свој прилици, неорочено време. Како би ово [и симболички] подвукао, Бајден је носио пругасту кравату у бојама украјинске заставе.
Пад популарности

И даље нема стратегије за окончање сукоба, али за то изгледа нико не мари упркос у више наврата поновљеним наговештајима да би Русија могла да прибегне употреби нуклеарног наоружања. Према забрињавајућем гледишту које постаје консензус, руски председник Владимир Путин свој лични и политички опстанак види као чврсто повезан са исходом рата, и може бити склон да прибегне екстремним потезима како би однео победу.
Без обзира на невољност која се увукла у Бајденову администрацију крајем прошле године, њу је сада преплавила нова провала ентузијазма. Прошле недеље, Минхенска безбедносна конференција је учврстила западну посвећеност Украјини. У суботу је потпредседница Камала Харис оптужила Русију за ратне злочине. Лидери демократа и републиканаца потврдили су посвећеност подршци Кијеву, иако је Бајденова администрација предузела мере опреза тако што је обавестила Москву о плановима председниковог путовања у интересу онога што је саветник за националну безбедност Џејк Саливан назвао „ублажавањем сукоба“ (deconfliction). Саливан је одбио да говори о руском одговору, али је Москва јавно описала Бајденову посету Кијеву као „провокацију“.
Западне елите можда имају бездани бунар ентузијазма за украјинску ствар, али као и већина Бајденових политика, и ова губи популарност. Према истраживању јавног мњења из прошле недеље које су обавили Асошијетед прес и Центар за истраживање јавног мњења НОРК, по први пут од почетка руске инвазије тек мањина Американаца сада подржава слање војне помоћи Украјини – 48 одсто у поређењу са 60 одсто у мају 2022.
Многи упућују на погоршану америчку економију, могућности дубље рецесије, упорну инфлацију, запрепашћујуће бројке о националном дугу и проблеме са федералним буџетом, што би све могло да утиче на обавезну потрошњу (entitlement spending) и на основу овога заговарају став да би америчке домаће потребе требало да однесу превагу у односу на украјински ратни напор хиљадама миља далеко, на местима од упитне важности за америчке безбедносне интересе. Штавише, уз појачано извештавање о украјинској корупцији, већина Американаца – њих тридесет осам одсто – сада се противи директној финансијској помоћи украјинској влади. Само тридесет седам одсто то подржава, док двадесет три одсто заузима неутралан став.
Лоши бројеви

За Бајдена, ово нису добри бројеви. Његов рејтинг одобравања креће се негде на око четрдесет одсто и опада на тридесет један одсто кад је у питању управљање економијом. Његова посета Кијеву запрепастила је критичаре администрације који не могу да игноришу неугодну чињеницу да Бајден никада није посетио америчку [јужну] границу преко које је прешло више милиона илегалних имиграната током његовог председничког мандата. „Запрепашћујуће је што амерички председник Бајден може да се појави у Украјини како би осигурао безбедност њихових граница, али не може да учини исто за Америку“, рекао је члан Представничког дома Скот Пери, републиканац из Пенсилваније, пензионисани генерал који председава Слободарским кокусом (Freedom Caucus) у америчком Представничком дому.
Други су скренули пажњу на лош имиџ у јавности пошто Бајден није посетио Ист Палестајн у Охају, чији су становници суочени са еколошком катастрофом после искакања из шина воза [који је превозио опасне хемикалије] за шта се нашироко оптужује злосрећни секретар за саобраћај Пит Бутиџиџ. „Ово је био шамар којим нам директно поручује да не брине за нас“, рекао је градоначелник Ист Палестајна Трент Конавеј, који је додао да је „бесан“ што је Бајден „био у Украјини и дао милионе долара тамошњим грађанима, уместо нама“.
Недавно истраживање јавног мњења које су обавили Харвард и ЦАПС/Харус показује да би Бајден изгубио хипотетички реванш на изборима 2024. од некадашњег председника Доналда Трампа за пет процентних поена – што је први резултат који указује на Трампово вођство изван маргине статистичке грешке. Можда не би требало да изненади што педесет осам одсто демократа каже да су склонији другом кандидату на предстојећим председничким изборима. За Бајдена би требало да буде утешно сазнање да врло мали број Американаца гласа на основу спољнополитичких брига, док општи тренд указује да он влада из мехура „вашингтонске мочвање“ у којем све више доминирају идеје које одбацује гласачко тело.
Пол Ду Кеноа
Извор: Newsweek
Превод: Нови Стандард
