Пише: Сенка Милош
Људи су уплатили новац, три недеље – 9.000 евра. Фасцинирани смо. Захвални. Ово је први пут да једно удружење у Србији купи шуму са идејом да остане сачувана, да се у њој спроводе мере активне заштите природе. Славујев луг није купљен да би био уређен или комерцијализован, већ да би остао шума – жива, природна и доступна врстама којима је потребна.
Ово за Спутњик каже Урош Стојиљковић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, сада власника шуме у јужном Банату – која ће то и остати:
„Шума није велика, има свега два хектара, али ова акција је показала да међу грађанима постоји спремност да се директно укључе у заштиту природе. Чак и када је реч о простору који вероватно они сами никада неће користити“.
Само седам одсто територије Војводине је под шумама , што је чини најмање пошумљеном регијом Европе. Бројна шумска станишта су уситњена и расцепкана, постала су премала да би формално била заштићена, па зелене оазе брзо нестају под притиском профита.
Ово је први пут да је Друштво за заштиту и проучавање птица сачувало шуму , а већ годинама покушава да спасе њене становнике, посебно у Војводини, која је остала и без пашњака, стока је сатерана у оборе, на којима су живеле ситне животиње, којима се хране крупне грабљивице.
Буди друг, подржи Славујев луг
Друштво које се финансира кроз пројекте, из различитих фондова, прво је само купило шуму, фактички од новца које није могло да надомести. Позвали су грађане да помогну у акцији „ Буди друг, подржи Славујев луг “:
Износ од девет хиљада евра, 1.055.700 динара , прикупљен за мање од три недеље , уз више од 360 донатора .
„Нисмо ни стигли да пошаљемо класично саопштење медијима. Кампања се сама проширила, људи су делили информације, посебно преко друштвених мрежа. Јављали су се и медији. За три недеље смо сакупили и премашили износ који нам је био потребан. Има малих донација, једнако драгих, али су они који су свесни колико је важно сачувати шуму , уплаћивали и по неколико десетина хиљада динара“, каже Стојиљковић.
Он додаје да је посебно значајно то што су донирали и људи који раније нису имали никакав контакт са радом Друштва:
„Отприлике за половину донатора знамо ко су, то су наши чланови или људи са којима смо некада сарађивали. Али друга половина су људи које никада нисмо упознали . Видели су причу на друштвеним мрежама и одлучили да донирају за шуму коју можда никада неће видети. То је за мене било фасцинантно. Имају свест колико је ово важно, платили су да шума не буде посечена“.
Шума између заштићених подручја
Славујев луг се налази у општини Пландиште, уз реку Брзаву , на граници два међународно значајна подручја за птице , Вршачких ритова и Горњег Потамишја. У близини је и заштићено подручје Потамишја, што овој локацији даје додатни значај у очувању биодиверзитета јужног Баната.
„Банат је простор интензивне пољопривреде и једна од најслабије пошумљених области у Европи. У таквом окружењу, сваки фрагмент шуме има огромну вредност. Овакви мали лугови често су последња уточишта за птице и друге животиње“, истиче Стојиљковић.
У шуми су забележене бројне врсте птица, детлићи , жуне и певачице, као и трагови јазаваца, дивљих свиња и јелена . У ширем подручју налази се и ново откривено гнездо орла крсташа , једне од најугроженијих птица грабљивица у Европи, које чланови овог Друштва покушавају да спасу више од осам година.
Преседан који може да се понови
Наш саговорник објашњава да у Србији мале шуме често не испуњавају услове да буду формално заштићене, због чега су лако доступне сечи и пренамени земљишта. Славујев луг, како истиче Стојиљковић, показује да постоји и другачији модел.
„Не гајимо илузију да два хектара могу да промене екосистем Баната. Али могу да покажу смер. Да би се направио озбиљан ефекат, потребно је много оваквих малих лугова, буквално око сваког већег места“.
Стојиљковић додаје да је рачун на који су грађани уплаћивали новац и даље отворен и да донације и даље пристижу , што отвара могућност да Славујев луг не остане усамљен случај.
„Рачун је и даље активан и људи и даље уплаћују. Тај новац ће или бити усмерен ка откупу неког будућег земљишта , или ка активностима заштите и обнове ове шуме. Врло је могуће да ово неће бити последња акција овог типа“, истиче Стојиљковић.
Заштита и планови за будућност
Он додаје да су у наредном периоду планиране мере такозване активне заштите, уклањање инвазивних врста, садња аутохтоних стабала попут храста лужњака, јасена и тополе , као и праћење животиња помоћу камера. Већ су их поставили.
„Циљ није да мењамо природу, већ да јој дамо шансу да се обнови . Славујев луг је простор где можемо да применимо знање и искуство, али и да покажемо како би заштита природе могла да изгледа у пракси. Иначе, диван је осећај бити свој на своме, радити у својој шуми“, закључује Стојиљковић.
Славујев луг није се тако звао пре него што је ова шума постала власништво Удружења за заштиту и проучавање птица Србије. Шума је име добила у кампањи, али јој и приличи. И њој и кампањи.
Славујева песма је лепа, полетна и лака, као и ова акција, симбол нове идеје, да очување природе не мора увек да чека одлуке институција, већ може да крене од оних који је воле и чувају. И грађана Србије који то поштују.
Извор: Спутњик/Искра
