Пише: Борислав Мишо Ђуришић
Поштовани господине Ивановићу,
Пажљиво смо прочитали Ваш текст „ДПС побиједио, ЦГ на кољенима“. И одмах да кажемо – слажемо се у дијагнози стања: Црна Гора је заиста на кољенима. Али разлика између Вашег и нашег гледања на проблем лежи управо у анализи узрока и терапији коју предлажемо.
Ви сте у својој колумни, истина веома упечатљиво емотивно, говорили о томе како су грађани Црне Горе поново пали на тесту зрелости, јер су изабрали опције које их воде уназад.
Повремено, у налету емоције, колумнисти залутају. Умјесто да засијецају у суштину проблема, они се огребу о површину, а некада и загребу дно. Тако је и са текстом Жељка Ивановића – наизглед оштар, заправо је тек још један израз немоћи да се суштински разумије нарав једног друштва које упорно одбија да се обликује према мјерилима „грађанске елите“, већ тражи свој, често несавршен, али аутентичан пут.
Ивановић не анализира – он осуђује. Не испитује – он пресуђује. Дијагноза му је да су грађани погријешили. Лијек? Више истог – више истих „европејаца“, истих партија, истих наратива. И мање „шубаре“. Није важно што се иза те шубаре, симболично, налазе стварни људи са стварним проблемима, идентитетима, ранама и историјама. Није важно ни што би требало да су ти људи грађани ове државе, равноправни.
Али, господине Ивановићу, остаје велико питање које сте опет прескочили: да ли сте Ви и Ваша уређивачка политика можда, намјерно или случајно, значајно допринијели томе да Црна Гора буде на кољенима?
Ваш текст, као и много пута раније, поново се бави једном опсесијом – „шубаром“. Користећи овај ођевни предмет као симбол политичких и идеолошких ставова једног човјека и једне политичке групације, Ви заправо не само да поједностављујете стварност, већ опасно идете корак даље – дехуманизујете политичког противника, сводите га на симбол, на предмет.
Дехуманизација, господине Ивановићу, историјски гледано, никад није била безазлена игра. Управо је дехуманизација људи, њихово свођење на ођевне предмете, фризуре, вјеру, расу или било који идентитетски симбол, била увод у највеће трагедије 20. вијека. Њемци су Јевреје сводили на карикатуре, на симболе, на жуте траке; то се исто чинило Србима у НДХ. И сваки пут је таква дехуманизација завршавала трагедијом.
И можда тога нијесте свјесни, али Ваш приступ константног ругања, Ваш покушај да легитиман политички став дисквалификујете кроз исмијавање ођевног предмета, управо ствара подлогу за оно против чега се, вјерујем, искрено борите – радикализацију и поларизацију друштва. Ваша „шубара“, коју сте смјестили у фокус своје пажње, сваким Вашим текстом расте, храни се Вашим подсмијехом, мржњом, нетрпељивошћу. Ви, вјерујемо, несвјесно постајете главни промотер онога против чега се борите.
У слободном друштву сваки политички став је легитиман ако се жели остварити на законит начин. Легитиман политички став није могуће побиједити исмијавањем. Једино га можете побиједити бољим аргументима, бољим програмом и бољим резултатима. Ако сте грађански оријентисани, онда грађанске иницијативе, као што је „Рад за мој град“, требате уважавати – не због њих самих, већ због вриједности које оне доносе у политичку борбу. Али, нажалост, управо сте Ви и Ваша уређивачка политика у овом тексту игнорисали најконкретнију грађанску иницијативу у Никшићу. Заборавили сте да грађанске листе нијесу само оне са централом у Подгорици, које имају приступ великим фондовима, већ и оне које заиста представљају локалне грађане, без моћних ментора из главног града.
Вашим игнорисањем „Рада за мој град“ показали сте не само одсуство осјећаја за грађанску идеју, него и одсуство искрене жеље да се Црна Гора помјери из круга поларизације и сукоба. Подсјећам, грађани нијесу гласали за нас не зато што нам не вјерују или не препознају квалитет, већ из чистог страха да не просипају глас. Страха којег сте заједно са многима и Ви хранили.
Вријеме је, господине Ивановићу, да схватите опасност оваквог дискурса. Када нападате човјека због његовог идентитета, ви не нападате само идеју, већ саму његову егзистенцију, као и оних које он представља. Идентитет човјека је његова светиња, баш као и његов живот. Сваки пут када се човјеку ругате због онога што јесте, ризикујете да у њему пробудите бунт, отпор и мржњу. И баш због тога „шубара“ данас није само ођевни предмет, већ политички симбол који ви и ваша реторика свакодневно ојачавате, умјесто да га рационалним дискурсом разоружате.
Зато Вам предлажемо да размислите о посљедицама своје злоупотребе новинарске позиције. Јер док год будете исмијавали људе због идентитета, „шубара“ ће наставити да расте, покриваће све већи простор Црне Горе, а можда једног дана, као што се десило у Будви са ДПС-овим „антифашистима“, слети и на Вашу главу.
И док Ви иронично жонглирате шубарама, ваши фаворити из тзв. европског савеза на скуповима називају грађане Никшића „четничком багром“. Њихов носилац листе себе назива грађанином другог реда, иако прима плату из локалне установе културе иако не долази на посао. И то је то што ви браните – право да се вријеђа, лаже, и паразитира у име „европских вриједности“. И онда се чудите што народ, умјесто ваше „грађанске“ елите, бира чак и оне чије ставове не дијели.
Ми у „Раду за мој град“ вјерујемо да је истински грађанска Црна Гора могућа једино ако се људи уважавају, ако се политике воде аргументима, транспарентно и поштеним односом према сваком грађанину без обзира на идентитет који баштини. Наш програм је показао конкретна рјешења, дигитализацију локалне управе, транспарентно трошење јавних средстава, формирање здравог тржишта без политичких монопола и ортачке економије, и стварање система који ће вратити Никшић у центар економског и друштвеног развоја.
Док год будете игнорисали праве грађанске иницијативе, остављајући их у сјенци своје личне фрустрације, не можете очекивати да се ствари у Црној Гори промијене. Јер промјене ће доћи само кроз рад, искрен дијалог и поштен однос према сваком грађанину, без обзира на то какву капу носио или којој идеји припадао.
Док год будете савјетовали партијама (некада УРИ, а сада ПЕС-у) сарадњу са ДПС-ом као „грађански компромис“ – савјетујете им пут у пропаст јер је то директна колаборација са политичком и економском олигархијом која је деценијама држала Црну Гору заробљену у раљама страха, криминала, национализма увијеног у антифашизам, корупције и партократије. Они који данас препоручују ПЕС-у да, ако не добију градоначелника, „размисле о другим партнерима“, заправо их гурају у загрљај истог система против ког су грађани устали 2020. године. Све док ДПС постоји као организована структура моћи, народ ће остати у страху, а бираће између два зла. Тек потпуни политички и институционални распад ДПС-а , ослободиће грађане страха од повратка криминала на на позиције моћи. Тек тада може се отворити простор за аутентичне грађанске покрете – оне који неће мрзјети никога, који неће цензурисати мисао, који неће нападати идентитет људи, већ градити друштво слободе, поштовања и правде за све.
На крају, позивамо Вас да заједно промијенимо наратив. Да умјесто исмијавања људи, креирамо простор гђе ће сваки грађанин бити слободан да изрази свој став, без страха од ругања или дехуманизације, али да га изрази на достојанствен и пристојан начин. Тек тада ће Црна Гора стати на ноге и кренути напријед, ослобођена страха, нетрпељивости и поларизације.
До тада, господине Ивановићу, „шубара“ ће остати Ваше огледало, огледало у које Ви и људи попут Вас који су умислили да имају ексклузивитет над појмом „грађанства“ не желите да погледате.
Са поштовањем,
Група бирача „Рад за мој град“ – Никшић
