Током 2023. године биолози овог предузећа пратили су стање екосистама, станишта и врста, а на основу налаза и извјештаја са терена предлагали и имплементирали мјере за њихову заштиту, унапријеђење и одрживо коришћење.
“Наш фокус је реализација планских и програмских активности, које се базирају на истраживању, праћењу, заштити и унапријеђењу екосистема и врста. Од 2021. године спроводимо мониторинг дневних лептира као организама који су осјетљиви на климатске промјене. Од ове године спроводимо и мониторинг значајних и заштићених врста водоземаца и гмизаваца. Када говоримо о праћењу рибљих врста – дајемо мјере и препоруке које су битне за одрживо рибарство, док уједно пратимо значајне врсте птица и њихове популације. Редовно се прати и стање шумских екосистема како би се заштитили од пожара и пренамножавања инсеката”, објаснила је шефица Службе за заштиту природне и културне баштине И одрживи развој у ЈПНПЦГ Хајдана Илић Божовић.
По први пут у Црној Гори враћан је сисар у природно станиште и то у НП Скадарско језеро, док је у претходном периоду пронађена и нова врста сисАра непозната за територију Црне Горе – шарени твор у НП Проклетије.
“Враћање видре у њено природно станиште, након што је пронађена повријеђена и лијечена мјесец дана, представља главну конзервациону мјеру коју смо успјели да спроведемо у НП Скадарско језеро. Посебно смо поносни што су грађани Црне Горе били заинтересовани за овај случај, питали су и интересовали се свакодневно за стање животиње што нам је уједно и показатељ који упућује на мијењање свијести грађана када је у питању очување природе и заштићених врста”, казала је стручна сарадница за заштиту фауне сисара Белма Шестовић.
Сваким изласком на терен откривају се и нови локалитети погодни за истраживање слијепих мишева, па се самим тим и проширује списак врста које су присутне у националним парковима.
“Ријеч је о богатим локалитетима у којима се налазе колоније које броје од више стотина до неколико хиљада јединки. Позната је наша кућа у НП Биоградска гора гдје се налази највећа породиљска колонија Малог потковичара у Црној Гори и региону, а потенцијално је ова колонија највећа и у Европи. У току је припрема плана за адаптацију ове куће како би је прилагодили и људским активностима, док ће један дио бити предвиђен посебно за слијепе мишеве”, додала је Шестовић.
Она је истакла да у НП Дурмитор живи једна трећина популације дивокоза, те да је ова бројност популације порасла захваљујући мјерама конзервације и појачаној физичкој контроли Службе заштите .
“Дивокоза је врста којој је потребан мир у станишту и она је у том погледу један од индикатора који показују притисак на станиште, а посебно у ситуацијама нелегалних активности или криволова. Већ наредне године кроз пројекат који је планиран користићемо фото замке у комбинацији са вјештачком интелијгенцијом како би процијенити густину популације одређених врста. Ту прије свега желимо да утврдимо густину популације јелена и пратимо њихово стање, јер је то врста која је педесетих година унесена у НП Биоградска гора”, додала је она.
Велики број активности рађен је и на заштити флоре и вегетације, а посебан акценат стављен је на инвентаризацију васкуларне флоре у свих пет паркова, мониторинг ријетких и ендемских врста и њихових станиста.
“Мониторингом одређених врста утврђено је да су њихова станишта угрожена и да то утиче на њихову бројност. Акценат смо ове године дали и на инвазивне врсте и њихов утицај на аутохтоне врсте биљака. Кроз пројекат и у сарадњи са НВО сектором од наредне године биће мапиран багремац, али и дати конкретни предлози и мјере његовог уклањања”, казала је стручна сарадница за заштиту флоре и вегетације Ивана Џаковић.
У парковима ће се посебна пажња посветити потенцијалним Натура 2000 стаништима. Такође, планирана је едукација у НП Дурмитор када је у питању убирање љековитог биља, а посебно клеке и боровнице како би се смањио број оних који несавјесно и мимо правила прикупљају биље из природе. У НП Проклетије и НП Биоградска гора вршено је картирање и утврђено да нека станишта трпе притисак, што указује да се у будућем периоду мора радити на њиховој конзервацији.
Црна Гора птичији је рај и на нериторији наше државе живи 360 врста птица, што је чак 65 одсто од укупног броја птица које настањују подручје Европе. Мониторинг птица грабљивица одличан је показатељ здравља једног екосистема, а ова истраживања раде се на Проклетијама и Ловћену. У НП Дурмитор се реализује мониторинг седам кровних врста птица које се налазе на Анеxу 1 Европске директиве о птицама, а то су тетријеб глухан, јаребица камењарка, тропрсти дјетлић, планински дјетлић, патуљаста сова, уралска сова и љештарка.
“Такође, ове године је на зимском бројању птица утврђено да на територији Скадарског језера зиму проведе 56 хиљада јединки. Веома важна активност је мониторинг пеликана који се обавља током цијеле године. Можемо се похвалити да смо ове године имали доста успјеха, иако на самом почетку нисмо имали пуно наде због узнемиравања колоније усљед нелегалних активности. Ипак ова колонија је себи пронашла ново мјесто за гнијежђење гдје смо приликом мониторинга пребројали око 140 одраслих и 38 младих јединки. Овом приликом је од најмлађег пеликана узет ДНК узорак и послат на анализу у Грчку”, објаснила је стручна сарадница за орнитофауну Ана Ускоковић.
Јавно предузеће за националне паркове Црне Горе велике напоре улаже у формирање кластера и сарадњу са локалним становништвом како би се укључило у процес управљаја заштићеним подручјима и заједничким активностима у циљу очувања наших територија. Зато је током ове године формирана база података о локалном становништву које дјелује или послује на подручју националних паркова, а први састанци у циљу бољег управљања и ефикасније заштите већ су одржани.
Извор: rtcg.me
