Na jučerašnji dan pre dvadeset pet godina NATO je bombardovao glavni crnogorski aerodrom, a u napadima koji su trajali 24 sata poginula je 61-godišnja žena Paska Junčaj, a tri osobe su povređene. Kolovođa ovog, kako portal „Deklasifajd“ navodi, „kontroverznog bombardovanja“ sadašnje članice Alijanse, bila je, kako su otkrili poverljivi dokumenti – Velika Britanija. Za procene o mogućim civilnim žrtvama, po svemu sudeći vlada tadašnjeg premijera Tonija Blera, čini se nije mnogo marila.
Odobrenje da se Podgorica bombarduje dao je Džon Soers, Blerov savetnik koji je kasnije postao i šef MI6.
„Rizik od žrtava je bio nizak, i za civile i za vojsku, a od kolateralne štete, srednji“, primetio sekretar Blerov ministra odbrane Džordža Robertsona, Kristofer Deverel u dopisu upućenom Dauning Stritu sa naznakom „Tajno – lično“ i „Ograničena distribucija“.
Istog dana, sastanak pravnih savetnika kabineta zabeležio je i „zabrinutost u vezi sa prihvatljivošću objašnjenja koja su dali NATO i nacionalni portparoli za napade NATO snaga van Ujedinjenog Kraljevstva na određene ciljeve koji su se imali civilni karakter“.
To nije bilo dovoljno da demotiviše Britance.
„Mislim da bi bilo ispravno nastaviti sa planiranjem pod pretpostavkom da će premijer gotovo sigurno pristati na ciljeve u kojima se kolateralna šteta procenjuje kao visoka, ali civilne žrtve ostaju male“, dodao je Soers.
Dokument više nije pod oznakom tajnosti, i prosleđen je Nacionalnom arhivu u Londonu u decembru.
„Nedostatak transparentnosti koji je Ministarstvo odbrane pokazalo u vezi sa svojim vazdušnim napadima je dug i zabrinjavajući. Oni u više navrata negiraju civilnu štetu čak i suočeni sa detaljnim dokazima. Ovo otkriće samo dodaje dokaz da ova kultura neprozirnosti i nekažnjivosti preovlađuje na najvišem nivou“, kaže za „Deklasifikovano“ dr Ijan Overton iz predizborne grupe Akcija protiv oružanog nasilja.
Nejasno je da li je Britanija bila umešana u drugi napad NATO-a na Crnu Goru sledećeg dana – 30. aprila 1999. godine – kada je deset projektila pogodilo most u selu Murino, pri čemu je poginulo šest civila, uključujući troje dece, što je izazvalo dugotrajnu kampanju za pravdu.
Tokom NATO agresije, Sovers je tražio da Britanija produbi veze sa terorističkom OVK, otkrivaju dokumenti.
„Naša polazna tačka u ovakvom sukobu treba da bude da je neprijatelj vašeg neprijatelja vaš prijatelj. Možemo kasnije da rešimo naše razlike“, tvrdio je on, i predlagao „minimalističko tumačenje embarga UN na oružje“, pa su tako teroristi imali lak pristup malokalibarskom oružju iz NATO
Lekić prije 25 godina govorio o NATO bombardovanju: Zločin za koji se moraju ustanoviti odgovorni
U dosijeu britanske vlade sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti, napisanom ubrzo nakon rata, navodi se da je jedan visoki veteran OVK bio „do grla u švercu i organizovanom kriminalu“. „Kosovo“ je u medijima opisano kao „raj za švercere“ i „evropska Kolumbija“, koja snabdeva do 40 odsto heroina na kontinentu.
Seksualna trgovina i prisilna prostitucija takođe su porasli na posleratnom Kosovu pošto su bande snabdevale mirovne snage NATO-a „stotinama žena, od kojih su mnoge bile maloletne devojčice“, upozorio je Amnesti internešenel 2004.
Tači je postao prvi premijer takozvane države uprkos tome što je NATO znao da je on među „najkrupnijim ribama“ u zemlji i organizovanom kriminalu.
Istraga Saveta Evrope optužila je Tačija za vađenje organa, a njegov uži krug je navodno ubijao srpske zarobljenike da bi prodao njihove bubrege na crnom tržištu.
Izvor: RT.rs
