Naučnici su prvi put primetili blage poremećaje izazvane kretanjem crnih rupa koje blago stežu i rastežu sve u univerzumu. Tvrde da mogu da „čuju“ gravitacione talase niske frekvencije – poremećaje u gravitacionom polju koji naizmenično sabijaju i rastežu prostor-vreme kroz koji prolaze, a šire se slično kao što se talasi šire vodom i stvaraju ih ogromni objekti koji se pomeraju i sudaraju. „Ovo je zaista prvi put da imamo dokaze o ovom pomeranju na nivou čitavog univerzuma“, kaže kodirektorka Severnoameričke nanohercne opservatorije za gravitacione talase, Maura Maklaflin. Albert Ajnštajn je predvideo da kada se ogromni objekti kreću kroz prostor i vreme – stvaraju poremećaje koji se kreću kroz čitav svemir.
Naučnici nekada nazivaju te poremećaje pozadinskom muzikom univerzuma. Iako su 2015. godine dokazali da je Ajnštajn bio u pravu, dosadašnje metode, međutim, mogle su da uhvate te talase u visokim frekvencijama, objašnjava astrofizičarka sa Univerziteta Jejl Kijara Mingareli. Poremećaji koji se detektuju na višim frekvencijama dolaze od specifičnih događaja, kada se relativno manje crne rupe i mrtve zvezde sudare. Za ovo otkriće 2017. je dodeljena Nobelova nagrada, a ono je omogućilo novu vrstu istraživanja svemira – astronomiju gravitacionih talasa.
Do danas je registrovano stotinak događaja koji su stvorili gravitacione talase. U novom istraživanju, naučnici su tražili talase na mnogo nižim frekvencijama, koji se godinama i decenijama kreću kroz prostor i dolaze od nekih od najvećih objekata u univerzumu – supermasivnih crnih rupa milijardama puta masivnijim od našeg Sunca. Galaksije širom univerzuma se konstantno sudaraju i spajaju. Dok se to dešava, naučnici veruju da džinovske crne rupe u centrima tih galaksija ulaze u neku vrstu „plesa“ međusobno pre nego što se uruše jedna u drugu.
Izvor: RTS
