Хаг и Израел: Греси Јерусалима
7. фебруар, 2024.
Сто година после одласка великог српског песника Алексе Шантића
7. фебруар, 2024.
Прикажи све

Откључавање мозга неуро-чиповима

Неуро чипови, (Фото: Neuroscience news)

Неуро чипови, (Фото: Neuroscience news)

Вест да је први пут уграђен чип у мозак човека, изазвала је бројне реакције. Неки у томе виде предност за пацијенте, а неки страхују. За сада се користи да помогне пацијентима са амиотрофичном латерналном склерозом и квадриплегијом. „Амиотрофична латерална склероза и квадриплегија су неуролошке болести, а чип треба да управља мозгом. Проблем код ових болести је што информације из мозга не допиру до удова што се карактерише клиничком сликом одузетошћу удова. Ови пацијенти мислим могу да комуницирају са рачунаром и функционалност значајно унапреде“, каже доц. др Александар Ристић са Клинике за неурологију, УКЦС.

Студије на животињама од 2019. до 2023. године показале су, наводи Ристић, да је преко тог уређаја могуће пренети информацију о покрету до удова и да се премости онај део који је прекинут.

„Технолошки је то веома напредан уређај, величине једног жетона из којег излази 64 нити тање од људске длаке. Свака од њих има 16 контаката, што значи 1.024 сигнала ће добијати из дела мозга где се имплантира и чип ће онда те информације преносити на компјутер где ће оне моћи да се анализирају“, објашњава Ристић.

Уградњу, односно усађивање врши специјално дизајнирани робот, а неурохирург ради мањи део посла.

Компанија „Неуролинг“, чији је власник Илон Маск, покушава пре свега сада да сазна колико је уређај безбедан, што чини другу фазу испитивања за коју је добијена дозвола од америчке Агенције за храну и лекове.

Прве верзије уређаја могле су да буду максимално до месец и по дана у глави, али Маск верује да ће нови чип моћи да остане месецима па и годинама.

„Могућности су несагледиве. Предност овог чипа је да он може да се стави у било који део мозга. У овој студији се ставља на део мозга задуженог за моторику, али би, примера ради, могао да буде уграђен код центра за вид и помогне слепима. Осим тога, дуготрајно коришћење ових чипова даће нам током година огромне количине информација о мозгу које ће нам помоћи да ми боље разумемо неуролошке болести, попут Паркинсонове, Алцхајмерове болести или аутизма“, истиче доц. др Александар Ристић са Клинике за неурологију.

Извор: РТС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *