Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
На данашњи свенародни празник Светог Василија Острошког Чудотворца, слава му и милост, да се подсјетимо једног чувеног историјског догађаја који је везан за Острошки манастир. Ријеч је о Острошкој скупштини коју су одржали комунисти из ”Црне Горе и Боке” у фебруару 1942.г. Ту су зацртани главни принципи Народноослободилачке борбе, о чијим детаљима се можете информисати на страницама општег историјског образовања.
Оно што је мени занимљиво јесте чињеница колико се данас, међу тзв. насљедницима комунистичке идеологије, критикује некакав састанак у Острогу овдашњих политичара, као удар на црногорску традицију и остале сличне глупости. Веома интересантна је заклетва коју су будући партизани ”Црне Горе и Боке” положили на том револуционарном сабрању, а у којој се присутни позивају на ”светитеље и манастире”. Уосталом, прочитајте:
“На овом мјесту гђе су се наши ђедови закљињали освети и слободи, ми, учесници Kонференције црногорских и бокељских родољуба, заклињемо се да ћемо остати вјерни духу свога народа, који је у борби за јуначку слободу стварао своје јунаке, пјеснике и светитеље, своје тврђаве и своје манастире – заклињемо се да нећемо објесити своје пушке док наша побједа не сатре посљедњег фашистичког крвника, док наша побједа не осрећи живот наше ђеце и не огране гробове наших предака”.
“Kо издао браћо, те јунаке
крвљу му се прелили бадњаци,
крвљу крсно име ославио,
своју ђецу на њ печену ио!
Kо издао, браћо, те јунаке,
рђа му се на дом распртила,
за његовим трагом покајнице
све кукале довијек лагале!”
До читања у новом дану, Тачно у подне. Збогом
