Пише: Атанас Ступар
У роману “Дванаест столица” Иљфа и Петрова, ненадмашни преварант Остап Бендер има намјеру да подигне споменик самом себи.
Остап Бендер каже: „Мени треба подићи споменик од бронзе са натписом – Великом комбинаторику захвални савременици“
Ко је могао очекивати да ће идеје Остапа Бендера баштинити Демократска Партија Социјалиста. За 30 година своје неприкосновене владавине нијесу се оглашавали о споменицима до прије неки дан. Јасно је и зашто. У споменике се било много теже финансијски уградити. Неупоредиво исплативије су им биле разне приватизације, купопродаје, концесије, буџетске махинације. Ту се вртио огроман новац. У односу на то споменици су представљали чисто пилићарење – одлука, расписивање конкурса, жирирање, израда споменика, свечано отварање …Није било леба у том послу.
Међутим када је закон смјестио у затвор њихове партијске угледнике и комбинаторике “захвални савременици” ДПС-а актуелизовали су подизање споменика везаних за НОБ.
ДПС хоће да подиже споменике, посредно, преко туђих, болних судбина. У своје пројекте убацује давно упокојене личности. Облажу их идеолошко-политичким блатом као глином.
Циљ ДПС-а је да изађе из губитништва тако што ће причом о споменику потпирити подјеле црногорског друштва на фашисте и антифашисте. Стало им је да тим маневром у непризорну маглу гурну своје “хероје” и “хероине”, актере бруталних пљачки и срамоћења Црне Горе… Којег ли ужаса. Прљавштине свога доба застиру догађајима из претходног који би се, ако ћемо право, у својој трагичности много лакше могли повезати са отпором силама и неправдама које је ДПС-а ширио по Црној Гори више и дуготрајније од окупатора.
Преко једне невино пострадале омладинке из Никшића ДПС покушава да скрене пажњу са штеточинстава и зала које је њихова партија нанијела укупном друштву и Црној Гори као историјској тековини. Вјероватно би и та несрећна омладинка као и свако невино и чисто створење из њеног времена било згрожено друштвеним девијацијама (неморал, пљачка, лаж, цинизам) које су ишле уз ДПС програме.
Читава историја савремене Црне Горе почива на великој иронији. Та иронија улази у завршну фазу. ДПС опонаша Остапа Бендера који има идеју да себи подигне споменик у име својих “захвалних савременика”.
Предлог “захвалних савременика” није прошао тамо неки одбор у тамо некој општини. Сумануте друштвене подјеле на фашисте и антифашисте које ДПС покушава наметнути црногорском друштву нијесу изгласане. Након тога кренула је оркестрирана медијска вриска и хајка на оне који нијесу усвојили њихов предлог за споменик. Ко би се нормалан обазирао на хистерије политичара који су се нашли у каријеристичком ћорсокаку .
Ако хоћете да упознате савремену Црну Гору читајте догодовштине великог преваранта и комбинаторика Остапа Бендера. Не заборавите да истовремено испратите и понашања његових “захвалних савременика” који ових дана загађују јавно мњење прљавим проспоменичким етикетирањима.
Ако вам је стало да живите укорак с временом. Ако желите да непристрасно сагледате актуелни тренутак и оно што нам се уистину дешава упоредите утицаје глумца Чак Нориса и књижевног јунака Остапа Бендера на црногорско друштво.
Ових дана један дио Црне Горе у шаљивом тону и с нескривеним симпатијама се опростио од легендарног глумца Чак Нориса.
Други дио Црне Горе је и даље очајан због одсутности легендарног преваранта и муљатора Остапа Бендера са црногорске политичке сцене. Оваплоћење познатог књижевног јунака Иљфа и Петрова деценијама је командовало Црном Гором. За један дио ЦГ друштва политички Остап Бендер је на величанствен начин спрегнут са ЦГ независношћу која по величанствености засењује све битке и непријатеље које је Чак Норис побиједио.
Иако се сваким даном број обожаваоца Остапа Бендера смањује они имају још увијек довољно снаге да пријетећим тоном захтијевају од одбора мјесних заједница и ЦГ општина ургентно подизање споменика по моделу Остапбендеровске комбинаторике.
