Премијерка Италије Ђорђа Мелони суочава се са оштрим оптужбама опозиције да покушава да „намести“ наредне парламентарне изборе, након што је владајућа коалиција постигла договор о контроверзној изборној реформи. Према предлогу конзервативне владе, гарантована парламентарна већина припала би свакој странци или коалицији која освоји више од 40 одсто гласова.
Власт тврди да би таква промена донела већу политичку стабилност, док опозиција упозорава да је закон скројен тако да иде наруку садашњој власти пред изборе који би требало да се одрже наредне године.
Како пише британски Телеграф, противници реформе наводе да је циљ измене да се очува доминација трочлане владајуће коалиције коју чине странка Браћа Италије, Лига и Форца Италија, а да су разговори о променама вођени иза затворених врата, без консултација са опозицијом.
Посланици опозиције тврде да нису имали увид у текст предлога нити прилику да учествују у расправи. Договор три владајуће партије, према наводима медија, постигнут је током касноноћних преговора.
„Ауторитарна“ реформа
Демократска странка, главна опозициона снага у Италији, саопштила је да је „једини приоритет власти да обезбеди сопствене позиције, мењајући изборни закон на неприхватљив начин“. Андреа Ђорђис, члан одбора Сената за уставна питања, изјавио је да опозицији није понуђен ниједан конкретан предлог и да није било никакве расправе, оптуживши владу за једнострано деловање и политичку ароганцију.
Сличне оцене изнео је и Анђело Бонели из Зелено-леве алијансе, који је потезе владајуће коалиције описао као ауторитарне.
У садашњем изборном систему, већина посланика у оба дома парламента бира се пропорционално, док се око 36 одсто мандата додељује по већинском принципу у једномандатним изборним јединицама. Предложена реформа предвиђа прелазак на потпуно пропорционални систем, али уз увођење гарантоване већине за сваку коалицију која пређе праг од 40 одсто гласова.
Анђео са лицем Ђорђе Мелони – фреска у римској цркви изазвала политичку и институционалну буру
Опозиционе партије страхују да би такав модел озбиљно смањио њихове шансе за победу на наредним изборима. Аналитичар јавног мњења Фабрицио Мазија рекао је за Ројтерс да је логика предлога једноставна: „Онај ко освоји највише гласова треба да влада, а у овом тренутку центар-десница је у благој предности.“
За ступање на снагу, изборна реформа мора да добије подршку парламентарне већине. Ђовани Донцели, високи функционер странке Браћа Италије, поручио је да је коалиција спремна на разговоре са опозицијом након што предлог закона буде званично поднет, како би се евентуално унапредио.
Изборни закон, међутим, није једина осетљива тема којом се влада Ђорђе Мелони бави. Премијерка истовремено гура и реформу правосуђа, уз образложење да жели да сузбије политичке поделе у италијанским судовима. О тој реформи грађани ће се изјаснити на националном референдуму 22. марта.
Исход референдума сматра се важним тестом за Мелони уочи наредних избора. Евентуални пораз могао би да наруши њен имиџ самоувереног и непобедивог лидера, иако је премијерка већ поручила да у том случају не намерава да поднесе оставку.
Извор: НИН
