Угледна награда „Београдски победник“ за најбољи роман у минтлој години добио је Горан Петровић за роман „Папир са воденим знаком“, у издању „Лагуне“.
Ову одлуку на јучерашњој коференцији за штампу у Библиотеци града Београда саопштио је председник жирија др Предраг Петровић.
Како је наведено, на јучерашњој завршној седници жири је разматрао пет романа, а одлука је донета већином гласова: Наташа Анђелковић, Предраг Петровић и Петар Пијановић гласали су за роман Горана Петровића, а Весна Тријић и Слађана Илић свој глас су дале роману Емира Кустурице „Видиш ли да те не видим“. Да подсетимо, у најужем избору био је и роман „Кад ђаволи полете“ Владимира Кецмановића, који је своју књигу повукао из кандидатуре изразивши незадовољство и овогодишњим и прошлогодишњим радом жирија, али јуче тај његов чин није коментарисан.
Поводом овог признања Горан Петровић је, за „Новости“, рекао:
– Радујем се. Мада у овој земљи, историја показује, опасно је бити победник. С друге стране, књижевност заиста не доживљавам као неку такмичарску дисциплину нити борбу.
Осим у случају када помислим да сам се изборио са неком својим реченицом или причом.
У образложењу жирија се наводи да се Петровићев роман (који је и у ужем избору за „Нинову награду“) „издвојио својим поетичким и стилским особеностима“:
– Одлучивши да радњу романа смести у рани нови век, ренесансу, аутор је, надовезујући се на своја приповедачка опредељења, успео да активира жанровске и смисаоне обрасце који су били заступљени управо у овој уметничкој епохи – гротеска, бурлеска, парабола као и бокачовска ласцивност. Иако је прича смештена у доба ренесансе, она се може читати као алегорија и дијалог са нашим временом. У њој се препознају теме попут проблематизовања положаја уметника и стварања у сложеном друштвеном контексту, однос популарне културе и високе уметности, као и апсурд и лицемерје епохалних политичких кретања. Награђена књига Горана Петровића може се читати и самостално и као део замишљеног циклуса, романа-делте, која у нашој савременој књижевности отвара нове поетичке и жанровске могућности реактуелизације велике, епохалне романескне целине.
Награда „Београдски победник“, коју је установила Библиотека града Београда прошле године, састоји се од статуе, која је рад академског вајара Зорана Кузмановића, дипломе и новчаног износа од 10.000 eвра у динарској противвредности. Свечана додела биће уприличена у просторијама Библиотеке града Београда у четвртак, 26. јануара у 12 сати.
НЕНАПИСАНИ И ОБЈАВЉЕНИ РОМАНИ
Нафрађени роман је део већег циклуса од, како је писац накавио, више од десет, а мање од сто романа. Објашњавајући шта га подстиче на овај замашни подухват, Петровић за наш лист каже:
Човека некада више чини оно што нема, него нешто има. Отуда и мене као писца више чине они романи које још увек нисам довршио него ови који су објављени.
ПАПИР ОД ОДЕЋЕ
РАДЊА награђеног романа одвија се у ренесансној Италији где се у градићу Амалфија израђује најфинији папир од изношене одеће, највише од људи умрлих од куге. Због тога је папир био драгоцен па су произвођачи могли да бирају купце. За то је знала и напуљска краљица Ђована Незасита која је читаву свиту послала у тај медитерански градић да би купили папир на коме би она уобличила своја љубавна осећања према извесном Пандолфу Пископу.
Извор: www.novosti.rs
