Ових дана су у Подгорици најављена два скупа, „Молебан за светињу брака и очување породице“ и „Парада поноса“. Један у организацији цркве, а други у организацији ЛГБТ НВО. Оба скупа су уредно пријављена, одржавају се у два различита дана, што значи да неће бити опасности од физичког контакта и инцидената. И то је ОК. На првом скупу ће рећи шта мисле, на другом скупу ће рећи шта мисле. Медији ће пренијети више информација са скупа којем нагињу, коментатори ће писати против оног скупа који им се не свиђа. И то је ОК.
Можда ће на једном скупу бити више људи, а на другом мање. Можда ће се наћи неко ко ће саслушати поруке са оба скупа и прихватити поруке с једног. Можда се нађе неко коме ће се свиђати понешто и с једног и с другог, или ни са једног ни са другог. И то је ОК.
Само одржавање два скупа није само прилика да једни други оцрне, него да се прикажу у најбољем свијетлу. Нису ово избори, него друштвени процеси. Питања породице и/или ЛГБТ права неће бити ријешена у понеdjељак. Ова питања су предмет великих дебата у скоро свакој земљи и на крају ће се ријешити консензусом. А консензус значи да ћемо наставити да живимо, једни с другима, једни поред других или једни без других. Али треба и од понеdjељка да наставимо да живимо, не угрожавајући право на ријеч или живот оног другог. И то је ОК. Трајаће ово дуго, као и свака велика друштвена дебата. На крају ће превагнути не онај са већом силом, него онај који дође до више срца.
И то је сасвим ОК.
Небојша Бабовић
