Садржај који су данас презентовали Дамар и ЦГО оставља утисак да је основна интенција њиховог “истраживања” афирмисање неког облика етничке и националне сегрегације. У скоро свим понуђеним категоријама јасно се наглашава диоба: Црногорци, Албанци, Бошњаци на једној, Срби на другој страни. Занимљиво је како су Срби скоро свуда “усамљени”. Осим у једном случају када се каже “Срби и они нижег образовног нивоа”. Чак ни анкете за вријеме ДПС-а нису ишле толико ниско колико је ишла реторика ДПС-а и колико ниско иде ова реченица, неодговорно и без рационалног објашњења, понуђена јавности. Ако је са намјером, онда је облик шовинизма, ако је израз неспретности, онда се граничи са незнањем.
Овдје се прије свега може препознати покушај да се пропагандом оживи наратив из времена референдума, према којем су сви они који су били за независну ЦГ, представљани као “модерни”, “прогресивни”, “напредни”, док су Србима лијепљене етикете “ретроградни”, “застарели”, политички конзервирани” и томе слично. Ипак, тај наратив против Срба је поражен. И сем тога је устајао, истекао му је рок или да будемо прецизни – прегазило га је вријеме или ако хоћете још прецизније – прегазили су га Срби. Носиоци поменутог наратива су свега неколико година послије референдума, па све до јуче износили разочарање, како ето, независна Црна Гора није испунила њихова очекивања. У значајном дијелу казаног, то је истина, само је питање колико се ради о цивилизацијским и политичким а колико финансијским очекивањима. Знамо да је значајан број њих “патио” јер им Мило Ђукановић тада није одрезао парче торте какво су они очекивали а на шта смо их упозоравали још тада – да ће тако бити, да ће покушати да направи приватну државу.
Знамо… не можете Србима да опростите културолошку и естетску љепоти и побједнички карактер литија. Не можете себи да опростите што су Срби показали потребан ниво интелектуално- урбане и креативне провокације, оне која је саставни дио борбе против аутократије и борбе за освајање демократије – била и јесте, свуда у свијету. И на крају, не можете да опростите ни Србима ни себи, што су, ето, баш Срби, овој земљи донијели могућност смјене власти на изборима и увели је у демократију и политички простор демократске Европе. Но као што сам писао и раније, нисмо тиме “частили” Црну Гору, него смо то урадили за земљу која је наша и у којој смо аутохтони. Оваквом причом, којом покушавате да зауставите популаризацију било чега што има префикс “српска” или “српски”, што је вјероватно ваша намјера, нећете постићи много.
Посвједочићете само сопствену превазиђеност и озбиљно образовно сиромаштво, упркос дипломама и дипломицама, семинарима и радионицама јер како је рекао Николај Велимировић “образован је прво онај који има образа”.
Разлика између нас је у још нечему: док сте ви чаврљали о демократији и читали о историји, ми смо и једно и друго – стварали. За себе, своју земљу, а на крају и за вас.
Одустаните. Има много важнијег посла за ову државу од ових инсистирања на подјелама. И то на овакав начин. Што се нас тиче, можете да нас волите или не, није нам важно, не тражимо вам, не инсистирамо. Али кад је однос према нама у питању, ствар није компликована. И звучи врло једноставно у хармонично посложеним чињеницама које можете лако научити: Ми смо Срби. Ми смо овдје аутохтони. И ово је наша земља.
Лука Радоњић
Извор: Фејсбук
