После више неуспешних покушаја, на ванредној седници, Комитет министара Савета Европе подржао је одлуку да отпочне процедура за пријем Приштине у чланство те међународне организације. Амбасадорка Мисије Србије у Савету Европе Александра Ђуровић за РТС каже да је и сама ванредна седница кршење процедуре, јер се она сазива у ургентним ситуацијама. За амбасадорку, састанак је демонстрација силе земаља Квинте са Немачком на челу.
Данашњи исход гласања на седници Комитета министaра за Приштину подиже рампу за пријем у Савет Европе, али следе преговори у свим телима те међународне организације. Формално могу да потрају и шест година. Одлуку из Стразбура министарка спољних послова привремених приштинских институција Доника Гервала преноси на Фејсбуку.
„Овом одлуком завршена је важна етапа ка пуноправном чланству. Много посла остаје да се уради. Процес чланства је дуг и пун изазова“, истакла је Гервала.
„Берлин заинтересован због Куртијеве уцене“
Александра Ђуровић, амбасадорка у Мисији Србије при Савету Европе, оцењује да је Берлин и те како заинтересован да процес почне сада.
„Разлог томе је оно што смо у неформалним контактима могли да чујемо – условљавање Куртија да се појави на састанку 2. маја и представи нацрт статута ЗСО, тиме да он то неће учинити уколико пре тога не почне процедура учлањења Приштине“, објашњава Ђуровићева.
Зелено светло су дале 33 земље – из региона Словенија, Северна Македонија, Хрватска, Црна Гора, Албанија. Против предлога гласали су Мађарска, Румунија, Кипар, Шпанија, Азербејџан, Грузија и Србија. Уздржани су били БиХ, Грчка, Словачка, Молдавија и Украјина.
Нико се, осим Албаније, није јавио да образложи одлуку
Амбасадорка преноси и утисак са састанка – нико се од земаља које су гласале за пријем, осим Албаније, није јавио да образложи одлуку.
„Зато што нису имали ништа позитивно да кажу у прилог отпочињања процедуре за учлањење једне непризнате територије у међународну организацију. Решили су да остану у тишини“, објашњава Ђуровићева.
Према њеним речима, исход гласања није изненађење.
„Желела бих да нагласим да 13 земаља није подржало одлуку која је била представљена. Та одлука није донета неком великом већином, када имамо у виду да сви они који су представљали земље непризнаваче, нико од њих није гласао у прилог те одлуке. Желим да издвојим Мађарску, не само што су гласали против, него њихов амбасадор је био јако активан у одбрани принципа међународног права и истицао је значај дијалога“, наводи Ђуровићева.
„Одлука доводи у питање смисао Савета Европе“
Шеф дипломатије Ивица Дачић истакао је да одлука потпуно руши јединство Савета Европе, доводи у питање смисао те организације и представља кршење међународног правног поретка.
Пре гласања, одлуку Србије образложио је председник Републике Александар Вучић.
„Да нас варате и лажете убудуће не може. Чак и у њиховом предлогу имплементационог плана, није да ми гласамо овако или онако, јер то не могу да нам кажу, него да не правимо опструкцију је стајало иза формирања ЗСО. А сада одједном да гласамо за нешто, а да они нису ништа испунили. Ево нећемо. Не дâ Вучић“, рекао је председник.
Апликација Приштине од половине маја прошле године је на столу Комитета министара.
Више пута та тачка изостала је са дневног реда. Са изласком Русије, рачуница је била јасна да Приштина има потребну двотрећинску већину.
Конкретна политичка порука и за Приштину и за Београд
Вест из Стразбура данас читају као конкретну политичку поруку и за Приштину и за Београд.
Стефан Сурлић са Факултета политичких наука сматра да порука јесте да су сада, пре свега земље Квинте, одлучне да подрже самопроглашену независност Косова.
„И могу рећи да је то гротескно у условима када на терену трпимо системску дискриминацију и видимо је, која се врши над Србима, да на локалним изборима Срби уопште не излазе и да ће неко без икаквог легитимитета у њихово име одлучивати. Одређивати овај датум на ванредној седници и притом подржати Косово у условима када се системски крше права Срба на Косову, јако је дискутабилно и шаље додатну политичку поруку притиска према Београду“, каже Сурлић.
Није згорег подсетити – основни задаци Савета Европе јесу унапређење људских права, демократије и владавине права.
Извор: Милица Пујкиловић/rts.rs
