
Скуп подршке Украјини, који је био најављен у Подгорици за 19. фебруар, одложен је за седам дана, незванично је саопштено Радију Слободна Европа у Управи полиције Црне Горе у петак. Конзул Украјине Михаил Шматов је на Фејсбуку 17. фебруара објавио да ће „Марш јединства“ бити одржан 19. фебруара у Подгорици и позвао грађане да у што вец́ем броју подрже Украјину. Организатори нису спровели сву потребну процедуру пријављивања скупа, па су зато одлучили да га одложе за 26. фебруар, наводе из полиције.
Да је скуп одложен, потврдио је на свом Фејсбуку и украјински конзул Шматов, који је казао да је од његове најаве било неприхватљивих коментара и пријетњи са информацијама о могућим провокацијама. „Како би се избјегле провокације, након консултација са полицијом Подгорице, а у циљу безбједности свих учесника марша, одлучено је да се одгоди термин одржавања, који ће бити објављен након издавања одговарајућих дозвола о јавним окупљањима“, навео је Шматов 18.фебруара, не прецизирајући кад би то могло бити. Истовремено је Вукоман Булатовић, из огранка руских „Ноћних вукова“ у Црној Гори, потврдио за РСЕ да је та организација 17. фебруара од полиције тражила забрану скупа и додаје да им је из Центра безбједности данас, 18. фебруара, речено „да је скуп отказан“.
„Немамо ми ништа против да ти људи у неком другом периоду изразе своје незадовољство на које имају право, само без порука да један народ или једна држава морају да нестану“, каже Булатовић и додаје „да су се због тога побунили“. Булатовић, наиме, тврди да је у најави скупа на друштвеним мрежама конзул Украјине Михаил Шматов написао и „да Русија мора нестати“, што је касније, како каже, обрисано. „Ратнохушкачка реторика и они који се њоме користе не заслужују наше гостопримство, а имајте у виду и да свака акција има рекацију“, навели су из руског мото клуба „Ноћни вукови“ у допису полицији. „Ноћни вукови“, познати и као Путинови бајкери и учесници националистичких маршева, себе представљају као патриоте и вјернике, и кажу да нису политички ангажовани.
Њихово појачано ангажовање у Црној Гори протеклих година је повезано са Српском православном црквом (СПЦ), као 2018. године када су били у званичној пратњи патријарха СПЦ Иринеја током посјете Црној Гори. И Амбасада Русије у Подгорици је реаговала након најаве скупа подршке Украјини, и затражила од Министарства вањских послова Црне Горе појачано обезбјеђење у случају провокација током скупа. На упите РСЕ, из Министарства нисмо добили званичну потврду да ли су добили ту ноту, нити одговор на питање што је у том случају одговорено. Односи Русије и Украјине, која је некада била дио Совјетског савеза, а од 1991. независна држава, нарушени су када је Русија насилно анектирала дио украјинске територије Крим 2014. године. Русија се противи идеји да Украјина постане чланица НАТО-а, тврдећи да би то значило приближавање Алијансе њеним западним границама. Најновија криза од новембра прошле године је кулминирала протеклих седмица груписањем преко 100.000 руских војника у близини украјинских граница, што је изазвало страх од инвазије. На два упита које је РСЕ упутио Министарству вањских послова о званичном ставу Црне Горе у односу на кризу у Украјини, није одговорено. У међувремену, Влади је 4. фебруара изгласано неповјерење у Парламенту Црне Горе. Криза у Украјини је изазвала међусобне оптужбе амбасаде Русије у Црној Гори са амбасадама Украјине и Сједињених Америчких Држава (САД).
Након што је амбасадорка САД Џуди Рајзинг Рајнке (Judy Rising Reinke) саопштила да амерички и црногорски грађани морају заједно са Украјином стати против руске агресије како би осигурали слободну и стабилну Европу, из амабсаде Русије су то оцијенили као „режирану кампању притиска и клевету против Русије“. На то су реаговали из амбасаде Украјине оцјеном да је то „дио руских пропагандних теза још од 2014. године“. Односи Црне Горе и Русије су погоршани након руске анексије Крима, када се званична Подгорица слиједећи политику Европске уније, придружила санкцијама које је Брисел увео Русији. Бурне реакције Русије изазвало је и приступање Црне Горе НАТО савезу 2017.године. У Црној Гори, према званичним подацима, живи око 2.500 Украјинаца, док се процјењује да је број Руса вишест
Извор: Радио Слободна Европа
