Boris Džonson je podneo ostavku u trenutku kad se pokazalo da je estradna karikatura njegovog uzora Vinstona Čerčila. Odlazak sa čela britanske vlade mogao bi se tumačiti kao „izvlačenje“ iz neugodne situacije nakon završetka poslova koji će naneti dugoročnu štetu Velikoj Britaniji. Istoričar dr Čedomir Antić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu koji je završio master studije u Britaniji, kaže da je Boris Džonson kao jedan od nosilaca Bregzita u britanskoj politici bio dočekan kao reformator i spasilac.
Paradoksalna ostavka
Međutim, pokazalo se da je ipak bio čovek koji nije ni autentičan ni iskren. „Malo zla sreća, dakle rat u Ukrajini i korona, malo njegova sopstvena ćud, odnosno karakter koji je više estradni nego politički, učinio da na kraju završi kao jedna bleda kopija i karikatura svog uzora Vinstona Čerčila.
Paradoksalno je da on podnosi ostavku zbog jedne pijanice, zbog jedne žurke, a u suštini trebalo bi da podnese ostavku zato što šest godina posle bregzita oni nisu izvršili ono što su obećali i što nisu započeli jednu veliku reformu koja je bila neminovna ako su bili ozbiljni sa bregzitom“.
Dr Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije smatra da se Džonsonova ostavka ne može smatrati neočekivanom s obzirom da je prethodnih dana veliki broj članova njegovog kabineta podneo ostavke i da se videlo da se radi o opštoj nepopularnosti i velikom nezadovoljstvu zbog funkcionisanja vlade i opštim ekonomskom stanjem i socijalnom situacijom u zemlji.
Logičan kraj Džonsonovog mandata
Jednostavno, Džonson je izgubio podršku i javnosti i sopstvene stranke i njegova ostavka je logičan završetak funkcionisanja njegove vlade. Iako je mislio u prvo vreme dok su članovi kabineta podnosili ostavke da će se on zadržati zbog navodne odgovornosti na koju se pozivao i složene unutrašnje i spoljnopolitičke situacije, izgleda da je ipak prelomio da podnese ostavku i da se uđe u taj formalni proces za izbor novog lidera u okviru stranke.
„Izgleda da je njegova procena bila da je opšte stanje u mnjenju i njegovoj stranci takvo da je u trenutku kad su njegovi članovi kabineta podneli ostavku da je i za njega lično najsvrsishodnije da je i on podnese. Što se tiče kontinuiteta spoljne politike, pre svega prema Ukrajini, to je nešto s čim se on sada obraća zato što su to bili njegovi argumenti zbog čega nije želeo da podnese ostavku do juče, pa ga to obavezuje.
Sad kad je podneo ostavku govori i da će i tehnička vlada nastaviti tu politiku i da će sledeća koju će torijevci formirati nastaviti kontinuitet po tim ključnim pitanjima, kako ih on tumači.“ Iako Džonson važi za političara koji iz svake krize izlazi jači, Gajić smatra da je za sada njegova politička karijera kao lidera konzervativaca i premijera završena, međutim, kako je reč o političaru koji nema mnogo godina, moguće je da u nekoj daljoj budućnosti ponovo bude bitan faktor na političkoj sceni.
Porazna politika
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da Džonson koji je dugo na političkoj sceni, bilo u medijima bilo u raznim kampanjama, ili kao partijski aktivista ili lider, dobro vidi da je njegov rejting urušen i da je rezultat njegove politike porazan na raznim poljima. „A između ostalog i zbog uvlačenja Britanije u geopolitičke igre koje na kraju krajeva samo joj štete i dovode njene građane u sve teži položaj. S obzirom na položaj u kome se zemlja našla i njegov nizak rejting, mislim da on ovo uviđa kao mogućnost da se iz čitave stvari izvuče. Jer, odradio je poslove za koje je i sam svestan da će dugoročno šteti zemlji“, zaključio je Anđelković.
Izvor: Iskra
