Пише: Милица Срејић
Од 15. марта ове године на Косову почиње примена Закона о странцима. У јавности су се зато појавиле информације да ће изазвати катастрофу по живот Срба на Косову јер немају сви косовска документа. Додатно, примена тог закона актуелизовала је питање интеграције српског здравственог и образовног система, који представљају стуб опстанка српске заједнице на Косову.
Према информацијама Игора Симића, члана Српске листе, овим законом биће угрожено око 10.000 Срба, од којих 7000 живи на Косову. Наиме, они немају косовска документа.
Међу студентима на Универзитету у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (УПКМ), без косовских докумената има их око 3000, а од 1180 наставника и сарадника – 550 нема косовска документа нити може да их добије.
“Близу 40.000 Срба прима плате из Србије, а пензије близу 28.500 пензионера. У преводу, документа ће моћи да добију само они који раде у косовским инситутицијама, а на просторима севера Косова нема више од 200 таквих, од близу 48.000, колико нас има”, објаснио је Симић.
Ове бројеве је прочитао на консултативном састанку Српске листе и представника српских здравствених и образовних институција. Опозиција је одбила да учествује, а нису били укључени ни сви професори. Након сат и нешто времена састанчења затвореног за јавност, усвојена је Декларација са шест захтева.
У њој се траже “олакшице у поступку прибављања личних докумената” (косовских), те да се положај здравствених и образовних институција мора “решавати путем дијалога Београда и Приштине кроз успостављање Заједнице српских општина (ЗСО)”.
А додали су и да упорно одбијање Приштине да се формира ЗСО представља кршење споразума и правних аката који су на снази, те да се међународна заједница мора активније укључити у “заштиту права српског народа”.
Декларација – слово на папиру
Бранка Петковић, редовна професорка Природно-математичког факултета УПКМ, каже за “Време” да је за састанак и текст Декларације колектива УПКМ сазнала из медија. “Из доступних информација видимо да су о састанку били обавештени неки наставници, међу којима су и чланови Српске листе, као и поједини чланови руководства Универзитета – ректора смо уочили у првом реду у сали. Није нам познато да ли су присуствовали представници студената”, објашњава Петковић.
Додаје да није постојало никакво претходно обавештење нити разматрање документа у колективу, што је у супротности са добром академском праксом и етичким нормама. “Такав приступ делегације УПКМ, у комбинацији са константном нетранспарентношћу са којом се суочавамо, подрива и онемогућава жељено јединство колектива, о коме је било речи управо на том састанку. Жалосно је што су се у овом критичном тренутку представници Универзитета одвојили од свог колектива, не омогућивши му да учествује у питањима од животног значаја за све нас”, наглашава Петковић.
Указује и на то да се овиаквим поступцима продубљују сумња и забринутост међу наставницима и студентима, јер су решења већ предвиђена, али због оваквог начина рада не могу бити праведна и корисна за целу заједницу.
Група студената УПКМ која подржава студенте у блокади у централној Србији реаговала је на усвојену Декларацију и навела да се њоме “призива формирање Заједнице српских општина”, а према ком би Унивезитет био трансформисан у “Косовску просветну заједницу”.
Петковић каже у декларацији нема јасног опредељења за очување образовања и здравства у оквиру српског система, имајући у виду да је од Бриселског споразума и Охридског анекса ситуација на терену знатно измењена. “Решења из ових споразума, која су прихватили званичници Владе Србије (сматрам да о овоме треба да се изјасни Уставни суд), након интеграције свих осталих институција, Бањске и свега што смо доживели, сада јасно воде ка масовном егзодусу нашег народа са КиМ”, објашњава наша саговорница.
Зашто Срби не могу да добију косовска документа?
Шта је Закон о странцима? Он регулише улазак, кретање, пребивалиште и запошљавање странаца на територији Косова, пише у првом члану овог закона, који је усвојен још 2013. године. Дакле, исте године када је потписан и први Бриселски споразум.
Кључно питање јесте ко је странац на Косову? Закон каже да је то свако ко није држављанин Косова. Ипак, на Косову је то компликованије него што би требало да буде управо због оспоравања права Србима на косовска документа. Како?
“Рођена сам у Новом Пазару 2000. и већ 25 година живим на Косову. У Новом Пазару сам рођена због ратног стања, али сам на Косову завршила основну и средњу школу и уписала факултет. Моји родитељи имају косовска документа, такође и супруг. Међутим, мени нису дозоволили да извадим документа ни онда када је била информативна кампања олакшаног вађења докумената прошле године. Рекли су ми да је то важило за људе који су рођени на Косову, а из неког разлога нису могли да дођу до докумената”, прича за “Време” жена која живи на северу Косова цео свој живот, али је из безбедносних разлога желела да остане анонимна.
Даље каже да је, иако нема косовска документа, успела да прво дете пријави у косовски систем, док јој то нису дозволили за друго дете, које је рођено 2025. Ни она ни супруг нису успели да га пријаве у косовски систем јер је њена документација проблем.
Који је разлог томе?
“Буквално ми кажу, за тебе ништа не можемо да урадимо. Била сам у полицијској станици, општини, у Приштини, где год сам могла. Само ми кажу ништа не можемо да урадимо, чекај”, закључује наша саговорница.
Милица Андрић Ракић из Нове друштвене иницијативе за “Време” упозорава на то да је Влади Косова у овом тренутку тешко да порекне то да постоји више хиљада људи који желе да остваре своје законско право на косовско држављанство – то јест да остваре упис у цивилни регистар – а који су у томе спречавани.
“Није тачно да људи који немају документа не желе документа. За један део људи то можда јесте тачно, али то је мањина. Највећи број људи који немају документа немају их зато што су системски спречавани да остваре то право. И то је тако у последњих, рецимо, десет година”, објашњава Андрић Ракић.
Додаје је да је прилика да се то исправи био период између 2016. и 2018. године, када је Европска унија са Косовом усаглашавала техничке критеријуме за визну либерализацију, а међу првим критеријумима било је да сваки грађанин мора да има приступ цивилном регистру.
“ЕУ се тада није детаљно бавила тим проблемом. Уосталом, мислим и да се није нико детаљно тиме бавио, укључујући и српску заједницу, јер се тада могло гласати и са српском личном картом, није било никаквих наговештаја проблема какве данас имамо, те је то тако прошло испод радара. Данас се носимо са последицама те кратковидости”, наглашава Андрић Ракић.
Додаје да је било најаве да ће бити изузетака када почне примена овог закона, а који ће се односити на људе који немају косовска документа, али чија се српска документа воде на Косово: “Дакле, Полицијска управа Косовска Митровица, Приштина, Гњилане и тако даље. Али то још увек није званично потврђено. Министарство унутрашњих послова Косова није се до сада оглашавало по овом питању”, каже Андрић Ракић.
Прва најава примене закона била је новембра прошле године. Тада је одложена за јануар 2026, а онда за 15. март ове године.
Андрић Ракић каже да се од међународне заједнице за сада може чути да ће доћи до спровођења закона 15. марта, али да ће бити неких изузетака. “Ипак, огромна је група људи који имају српска документа на Косову. Тако да ће то бити значајна измена од онога што се очекује”, каже наша саговорница. Додаје да званично још увек ништа није речено.
Правни вакуум
Према ономе што је предвиђено Законом о страницма, студенти и запослени у образовним институцијама – али и здравственим – без косовских докумената неће моћи да добију привремено боравиште. Закон предвиђа да неко коме треба привремени боравак, на пример, мора да достави доказ о упису у неку акредитовану институцију високог образовања Косова.
Таква документа не могу да издају српске институције. Шта ће бити онда с њима?
Андрић Ракић каже да према статуту ЗСО стоји да би требало да дође до формирања независне мреже здравства и просвете. Објашњава да би то биле институције које би на Косову имале приватан статус, али чији би оснивачи били Министарство здравља и Министарство просвете Републике Србије.
“Тако стоји у статуту који су Александру Вучићу и Аљбину Куртију представили Макрон, Шолц и Мелони у октобру 2023”, прича наша саговорница.
Додаје да то није нужно интеграција, зато што није предвиђено да те институције постану део јавних институција Косова.
“То није исто као у случају, са на пример, судства и полиције. Они су престали да раде унутар српских институција и почели да раде унутар косовских јавних институција, које се финансирају из косовског буџета. А ово није баш тако предвиђено”, појашњава Андрић Ракић.
Даље каже да би образовни систем имао регистрацију и акредитацију на Косову, али као приватна институција. “Сада је питање у којој мери ће се Европска унија држати онога што је договорено”, наглашава Андрић Ракић. Пошто до примене закона има нешто више од две недеље, Андрић Ракић сматра да нема времена ни за интергацију, како год да ју је Косово замислило, јер је за интеграцију два велика система неопходан буџет, а ни за формирање ЗСО како је договорено.
“Баш бих се изненадила да се то заврши до 15. марта и да сви студенти и радници у српским институцијама могу да добију та документа. Не мислим да је властима на Косову циљ интеграција – мислим да им је циљ слабљење тих институција зато што интеграција кошта. Тако да не видим како може тако лако да се заврши”, указује Андрић Ракић.
Тишина у Београду и вапај српског народа на Косову и Метохији
“Београде, добро јутро!”
“Проактив”, неформална група професора и сарадника УПКМ, писаним путем обраћала се ректорату УПКМ, а апели за хитну реакцију на најављену примену Закона о странцима са предвиђеним последицама упућени су и писарницама Владе Србије, Министарству просвете и Министарству образовања.
“Није било одговора нити адекватног деловања, па смо данас доведени у ситуацију у којој се налазимо”, указује Петковић.
Наглашава да су у преговорима о Косову учествовали људи који не живе на Косову, а којима је често и онемогућен непосредан приступ: “Није извесно да ико ко нема искуство живота и рада на овим просторима може у потпуности да разуме и помогне у решавању стварних проблема. Међутим, забрињава и одсуство воље и апатија локалног становништва, запослених и студената да се активно укључе у питања од којих зависе живот и егзистенција заједнице. Сви би требало да буду укључени – не само као подршка већ и као коректив онима који учествују у разговорима о темама од виталног значаја за српску и неалбанску заједницу.”
Додаје и да “досадашње искуство показује да челници Српске листе поступају искључиво по инструкцијама државног врха Србије, а последице тих преговора, као и притисака и једностраних поступака косовских власти, сада јасно видимо”.
Андрић Ракић каже да нису очекивали овакво ћутање Београда: “Раније се правила фрка око малих ствари, а сада се око велике ствари не дешава ништа. Не могу да кажем да изненађује реакција Београда јер је тамо режим у тешкој унутрашњој ситуацији и фокусиран на свој опстанак, а то се осећа овде на терену. Већ дуже времена они једноставно немају капацитета да се баве било чиме другим. Чини се да је Српска листа у великој мери застрашена, спутана можда и преко мере која је реална. Тако да је то доста компликована ситуација”, објашњава наша саговорница.
Она закључује да, уколико Српска листа не крене озбиљније и стратешки да се односи према овим питањима, није сигурна да се све може завршити добро по заједницу.
“Уосталом, то се види из њихових порука. Они не заговарају решење већ покушавају да тиме уплаше међународну заједницу. А глобална ситуација је таква да више никога то не интересује”, закључује Андрић Ракић.
Извор: Време
