Пише: Џо Лорија
У свом говору након ванредног европског самита, који је у недјељу сазвао у Лондону, британски премијер Кир Стармер изјавио је да је Велика Британија спремна да пошаље „војнике на терен“ и „авионе у ваздух“ како би одбранила Украјину од, како га је назвао, злог лудака Владимира Путина.
Затим је додао: „Али само ако нам се придруже Сједињене Државе.“
Он је поручио:
„Спремни смо да идемо и даље у формирању ‘коалиције спремних’ за одбрану мировног споразума у Украјини…
И да гарантујемо мир.
Није свака земља у могућности да учествује.
Али то не значи да можемо сједити скрштених руку.
Напротив, они који су спремни треба да одмах појачају планирање – с осјећајем хитности.
Велика Британија је спремна да подржи ову иницијативу…
С војском на терену и авионима у ваздуху…
Заједно са савезницима.
Европа мора преузети главни терет…
Али у циљу очувања мира на нашем континенту.
А да бисмо у томе успјели, неопходна је снажна подршка Сједињених Држава.
Већ радимо са америчком владом на овом питању, након мог сусрета с предсједником Трампом прошле седмице.“
Овако је текст природнији на српском и више одговара стилу званичних изјава. Ако имаш неке додатне жеље или измјене, јави ми!
Колико гаса је исцурило из Северног тока и које су последице инцидента
Доналд Трамп је, међутим, јасно ставио до знања да неће слати америчке трупе у Украјину. С друге стране, Русија је поручила да никада неће прихватити присуство западних снага на украјинској територији.
Оно што Стармер заправо говори јесте: Европа је спремна да се бори и гине као мировна снага за спас Украјине ако буде потребно – али само уз Американце. Дакле, када се они повуку, а катастрофални пројекат „Украјина“ нам се на крају сручи на главу, немојте кривити нас – кривите САД.
Сада ће Трампа бити још лакше окривити, јер је обуставио војну помоћ и обавјештајну подршку Украјини.
Позоришна представа коју је у Ланкастер хаусу режирао Кир Стармер, уз присуство 15 европских шефова влада (и Џастина Трудоа из Канаде), заправо није била осмишљена као покушај да се Трамп убеди да промијени курс – што се чини мало вјероватним – већ као помпезна представа чији је циљ да спаси кожу политичарима који су уложили огроман политички капитал и потрошили силан новац својих грађана на неминовни и понижавајући пораз Украјине.
Самит је Стармер сазвао у року од два дана након онога што су он и други Европљани видјели да се догодило у Овалној канцеларији у петак. То се догодило на крају седмице у којој су и Стармер и француски предсједник Емануел Макрон посјетили исту ону Овалну канцеларију, гдје су из прве руке сазнали за Трампову ријешеност да оконча рат – чак и ако то значи пораз Украјине.
Да ће Украјина изгубити, било је очигледно још прије двије године и Макрону и њемачком канцелару Олафу Шолцу, када су у фебруару 2023. у Паризу, у приватном разговору, благо саопштили ту истину Зеленском.
Приватне изјаве европских лидера биле су у супротности са њиховим јавним ставовима, јер су тада – као и данас – рутински понављали да ће наставити да подржавају Украјину колико год буде потребно како би постигла побједу на бојном пољу. То је била и реторика Џоа Бајдена.
The Wall Street Journal, који је извјештавао о приватним разговорима са Зеленским прије двије године, писао је:
„Јавна реторика прикрива све веће приватне сумње међу политичарима у Уједињеном Краљевству, Француској и Њемачкој у то да ће Украјина бити у стању да протјера Русе из источне Украјине и са Крима, који Русија контролише још од 2014. године. Постоји и увјерење да Запад може помагати у ратним напорима само одређено вријеме, посебно ако се сукоб претвори у дуготрајни застој, кажу званичници из ове три земље.
‘Стално понављамо да Русија не смије побиједити, али шта то уопште значи? Ако се рат настави оваквим интензитетом довољно дуго, украјински губици постаће неподношљиви’, рекао је један високи француски званичник. ‘И нико не вјерује да ће они успјети да поврате Крим.’”
Заиста, украјински губици постали су неподношљиви. Како је The Wall Street Journal извјестио, Макрон и Шолц су на вечери у Јелисејској палати у фебруару 2023. покушали да објасне Зеленском да мора размотрити мировне преговоре с Москвом.
Према свом извору, лист је цитирао Макрона како каже Зеленском: „Чак су и смртни непријатељи попут Француске и Њемачке морали да склопе мир након Другог свјетског рата.“
Како је лист даље извјестио, Макрон је поручио Зеленском да је „био сјајан ратни лидер, али да ће прије или касније морати да се преобрати у политичког државника и донесе тешке одлуке.“
Намеће се питање – зашто су онда Шолц, Макрон и остатак Европе наставили да подстичу једну изгубљену ствар, која је у међувремену однијела десетине хиљада додатних украјинских живота? Да ли су заиста толико корумпирани да је опстанак њихових политичких каријера вриједјео крвопролића једне друге нације?
Јесу ли можда били корумпирани попут Ентонија Блинкена, који је до самог краја свог мандата као амерички државни секретар инсистирао да Украјина спусти старосну границу за регрутацију на 18 година – иако је знао да ће ти младићи бити послати у сигурну смрт?
Зар западни лидери нису схватили да је једина реална шанса да Украјина добије овај рат била директна интервенција НАТО-а – уз ризик од нуклеарног холокауста?
Чини се да су амерички и европски лидери одржавали неосвојив рат све до сада како би спасили своје каријере. Никада нису могли да признају пораз. Али ни то их није спасило – ни Бајдена, ни Харис, ни Блинкена, ни Шолца, ни Трудоа, а и Макрон је у невољи, јер су бирачи прозрели њихову игру.
Сви су уложили превише у исход овог рата. Дозволили су да њихове економије ослабе. Гурнули су државну цензуру на друштвеним и алтернативним медијима како би сакрили критику да су допуштали људима да гину, само да не би били оптужени да су „изгубили Украјину“.
То је стара истина историје – од античких царева, преко Линдона Џонсона и Ричарда Никсона у Вијетнаму, до Бајдена и Стармера у Украјини: „Нека умиру, само да ми останемо на власти.“
А када им пораз гледа право у очи, кога би боље могли да окриве него страшног „огра“, Доналда Трампа, који се усудио да унесе дозу реализма у искривљени сан о коришћењу Украјине за слабљење и пораз Русије.
То је пропала политика коју европски и украјински лидери очајнички желе да наставе. Један од начина да то покушају, како каже професор са Чикашког универзитета Џон Миршајмер, јесте да Британци, Французи и Украјинци „увуку“ Сједињене Државе у давање „безбједносних гаранција“ Украјини.
Уговор о минералима, који је Зеленски у петак отишао у САД да потпише, садржи клаузулу о „заједничкој заштити кључних ресурса“. Миршајмер је за једну индијску телевизијску мрежу рекао да је то „начин на који покушавају да ухвате у замку Трампа и његове људе – али Трамп неће пасти у замку.“
То је постало очигледно током жестоке расправе у Овалној канцеларији прошле седмице, када је Трамп љутито одбио Зеленсков захтјев за америчку „безбједносну гаранцију“ као услов да пристане на прекид ватре и потпише споразум о минералима. [Види: Трамп и Ванс држе лекцију Зеленском о реалности његовог рата].
Једини начин да наставе свој рат јесте да наговоре Трампа да увуче САД још дубље у ту мочвару, умјесто да мудро одустане и изврши притисак за постизање споразума који би га окончао.
Колико год да га презиру, Стармеров недјељни наступ био је осмишљен као умиљавање Трампу. У међувремену, незахвални Зеленски, разматрајући своју јавну свађу с Трампом, сада покушава да се помири с човјеком за кога вјерује да је подложан ласкању.
У свом обраћању Конгресу САД у уторак увече, Трамп је рекао:
„Раније данас примио сам важно писмо од предсједника Зеленског из Украјине. Писмо гласи: ‘Украјина је спремна да што прије сједне за преговарачки сто како би приближила трајни мир.’
‘Нико не жели мир више од Украјинаца,’ рекао је. ‘Мој тим и ја спремни смо да радимо под снажним вођством предсједника Трампа како бисмо постигли трајни мир. … Заиста цијенимо све што су Сједињене Државе учиниле да помогну Украјини у очувању њеног суверенитета и независности. … У вези са споразумом о минералима и безбједности, Украјина је спремна да га потпише у било ком тренутку.’
То је згодно за вас. Цијеним што ми је послао ово писмо. Управо сам га добио. Истовремено, имали смо озбиљне разговоре са Русијом. Примио сам снажне сигнале да су и они спремни за мир. Зар то не би било дивно? Зар то не би било дивно?
Зар то не би било дивно?
Вријеме је да зауставимо ово лудило. Вријеме је да прекинемо убијање. Вријеме је да окончамо овај бесмислени рат. Ако желите да окончате ратове, морате разговарати са обје стране.“
Очајни Европљани и Украјинци требају Трампа да настави овај рат – и тиме спасе њихове политичке каријере, а можда нико више од Зеленског.
Хоће ли Трамп остати непоколебљив или ће пасти у замку?
Џо Лoрија је главни и одговорни уредник Consortium News и бивши дописник Уједињених нација за The Wall Street Journal, Boston Globe и друге новине, укључујући The Montreal Gazette, London Daily Mail и The Star of Johannesburg. Био је истраживачки новинар за Sunday Times of London, финансијски извјештач за Bloomberg News, а професионалну новинарску каријеру започео је као 19-годишњи дописник за The New York Times. Аутор је двије књиге: A Political Odyssey, написане са сенатором Мајком Гравелом (с предговором Данијела Елсберга), и How I Lost By Hillary Clinton, чији је предговор написао Џулијан Асанж.
Извор: Consortium News
